У кадуне Омерр-беговице
До три кћери на удају кажу:
Ђузел Ата и лпјепа Фата,
И Мерјема на гласу дјевојка;
Мерјеми је помалена мана, 5
Што су њојзи очи позелене.
Асан гради нове безистене,
Не гради их, да о њима ради,
Већ их гради, да дјевојке мами,
Не би л' дошла Мерјема дјевојка. 10
Кад то чула Мерјема дјевојка,
Дозивала своје миле сеје:
„Ход'те, друге, не ходиле луде!
„Да идемо под град у ружицу
„На срамоту аги Асан-аги." 15
Отидоше под град у ружицу;
Кад угледа ага Асан-ага,
За њим' трчи преко поља равна;
Док он био насред поља равна,
Дотле Мерја у бијеле дворе, 20
Пак дозива своје миле сеје:
„Ход'те, друге, не ходиле луде!
„Да ми мушко рухо обучемо,
„И да бритке сабље припашемо,
„И да криве капе накривимо, 25
„И да добре коње посједнемо,
„Да идемо нову безистену
„На срамоту аги Асан-аги."
Што рекоше, то и учинише.
Докле их је Асан угледао, 30
Асан њима добре коње прима,
А Мујо им жуте чизме скида,
Омер стере мекане душеке.
Леже Мерја на меке душеке.
Метну руку по меку јастуку: 35
„Ход', Омере, на бијелу руку!"
Омер бјежи преко бјела двора.
Леже Ата на меке душеке,
Метну руку по меку јастуку:
„Ход' Асане, на бијелу руку!" 40
Асан бјежи преко б'јела двора.
Леже Фата на меке душеке,
Метну руку по меку јастуку:
„Ходи, Мујо, на бијелу руку."
Мујо бјежи преко б'јела двора. 45
Кад у јутру јутро освануло,
Далеко их Асан испратио;
Ал' запјева Мерјема дјевојка
„Ој чујеш ли, аго Асан-аго!
„Нјесу ово незнане делије. 50
„Већ ]е главом Мерјема дјевојка
„И са њоме двије миле сеје,
„Ђузел Ата и лијепа Фата;
„Синоћ су те и на руку звале."
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 610-612.
