Потресла се земља од истока,
Оборила полу Дубровника[1]
И бијеле по Љубињу куле.
Једно кула Бахибеговића,
Друго кула аге Срдар-аге, 5
Треће кула паше Дурмиш-паше.
Дурмиш-паше дома не бијаше,
Вет[2] син Тезле боле боловаше;
Више њега сека Хајка сташе,
Вјереница младог Паунића. 10
Тезле момче секу дозиваше:
"Чу ли мене, моја секо драга!
Била нам се наша кула креће,
Чини ми се, да ће бити смеће[3].
Јами[4] мене на плеће јуначко, 15
Изнеси ме у зелену башчу,
А у башчу под жуту наранчу!" -
Па је сека њега послушала;
Изнесе га у зелену башчу,
А унбашчу под жуту наранчу. 20
А да вели Тезле момче младо:
"Чу ли мене, моја секо Хајко!
Остала ми шићахна тамбура,
А да ми је хоћеш донијети!" -
Па је сека њега послушала, 25
Па се врати у кулу бијелу.
А тако јој лоша срећа била:
Од куле се ћошак[5] отиснуо,
И Хајкуне мало дохватио
Посред паса, укиде је с гласа[6]. 30
А да видиш Тезле момче младо!
Он ми зове хитра књигоношу,
Па му дође хитар књигоноша.
А Тезле је књигу[7] накитио,
Па је шаље ка Мостару граду 35
Свому баби паши Дурмиш-паши.
Хитро му је књига долазила.
А да видиш паше Дурмиш-паше!
Књигу гледа, сузе пролијева;
Нема каде оседлат коњица, 40
На гола се коња навалио.
Хитро дође ка Љубињу граду;
Стаде звати многе неимаре[8],
А да диже прембијелу кулу.
Оде дизат прембијелу кулу, 45
Брзо своју налазио Хајку.
Башка[9] руке, башка белензуке[10].
Башка уши, а башка менџуше[11],
Башка косе, а башка саџбаге[12].
Виш ње бабо сиду браду гули: 50
"Моја Хајко, жалостан ти бабо!
Ево теби из Бишћа сватова,
Дјеверова а Пауновића!
Вице Палунко, бр. 78 Од старице Јање Влаховић из Рамнога у Попову пољу херцеговачком.
Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Ženske pjesme (Romance i balade), knjiga peta, uredio Dr Nikola Andrić, Zagreb, str. 324-326.
Изабране народне пјесме II, женске, приредио Др. Никола Андрић, у Загребу, 1913, Тисак Краљ. земаљске тискаре., стр. 78-79.
