Треба прво умрети / Мали пера
| Треба прво умрети / Мали пера Писац: Растко Петровић |
Неко плаче у мени: мој брат или сестра;
Од јутра до вечери њихов глас слушам.
Ја сам јак као мост. Неко плаче у мени.
Један, два, три; један, два, три.
Неко плаче у мени ко свештеник у цркви.
Мали Пера краде јабуке па ипак добро пролази,
Мали Стева је врло поштен а кажњавају га једнако:
Мали Стева плаче и да би се утешио
Хоће да тужи друга Перу; неко плаче у мени.
А Стева је опазио да и мали Пера већ плаче;
Како би се светио расплаканом човеку.
Јак сам ето као мост који се угиба
Под товарима сеоским, под житом.
Неко плаче у мени, неко плаче у мени,
Неко плаче у мени: биће да је сестра или брат.
Једном сам руком узео ручицу Перину,
другом сам руком узео ручицу Стевину;
Тако смо пошли пут неба, далеко, хој, хој!
Кад смо дошли пред рај, закуцасмо на вратнице:
Љупки нас је бог дочекао исто тужан као и ми.
Како смо се дуго цењкали да нас пусти,
Сетих се да смо заборавили прво умрети.
Мали Стева је врло поштен а кажњавају га једнако.
Неко плаче у мени ко хорови у цркви,
Ко анђели пред богом неко плаче у мени:
”Има много мостова до раја!“
Извор
[уреди]
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Растко Петровић, умро 1949, пре 75 година.
|