Treba prvo umreti / Mali pera
| Treba prvo umreti / Mali pera Pisac: Rastko Petrović |
Neko plače u meni: moj brat ili sestra;
Od jutra do večeri njihov glas slušam.
Ja sam jak kao most. Neko plače u meni.
Jedan, dva, tri; jedan, dva, tri.
Neko plače u meni ko sveštenik u crkvi.
Mali Pera krade jabuke pa ipak dobro prolazi,
Mali Steva je vrlo pošten a kažnjavaju ga jednako:
Mali Steva plače i da bi se utešio
Hoće da tuži druga Peru; neko plače u meni.
A Steva je opazio da i mali Pera već plače;
Kako bi se svetio rasplakanom čoveku.
Jak sam eto kao most koji se ugiba
Pod tovarima seoskim, pod žitom.
Neko plače u meni, neko plače u meni,
Neko plače u meni: biće da je sestra ili brat.
Jednom sam rukom uzeo ručicu Perinu,
drugom sam rukom uzeo ručicu Stevinu;
Tako smo pošli put neba, daleko, hoj, hoj!
Kad smo došli pred raj, zakucasmo na vratnice:
Ljupki nas je bog dočekao isto tužan kao i mi.
Kako smo se dugo cenjkali da nas pusti,
Setih se da smo zaboravili prvo umreti.
Mali Steva je vrlo pošten a kažnjavaju ga jednako.
Neko plače u meni ko horovi u crkvi,
Ko anđeli pred bogom neko plače u meni:
”Ima mnogo mostova do raja!“
Izvor[uredi]
|