Томаида (драма у три чина)/33

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

ТРЕЋИ ЧИН
◄   I II III   ►

II

ВЛАД, ГРУБЕША

ГРУБЕША: Па, шта велиш: нашто ли ово весеље?
ВЛАД: Да погађамо!
ГРУБЕША: На није кесар Прељуб освојио Касторију?
ВЛАД: То би се већ, по обичају досадашњем, објавило војсци и народу!
ГРУБЕША: Је л’ данас долазио какав гласник и откуд?
ВЛАД: Јутрос је стигао из Призрена.
ГРУБЕША: Шта је донео?
ВЛАД: Деспоту књигу од Цара.
ГРУБЕША: Нашто онда погађати? Када је јасно све.
ВЛАД.: Шта мислиш?
ГРУБЕША: Мислим на ту књигу цареву. Ту лежи разлог весељу које деспот вечерас припрема.
ВЛАД: Чиме би га то Цар могао толико овеселити?
ГРУБЕША: Задовољавајући му можда потајне жеље.
ВЛАД: Потајне жеље? Крај деспота сам као и ти; колико теби вере поклања, ни мени је не ускраћује...
ГРУБЕША: ...Па ипак, ја нешто више знам.
ВЛАД: Е?
ГРУБЕША: Када је оно старешина Брајко Брајановић одлазио у Призрен и носио писмо Цару и поздраве, прича да га је војвода Алтоман ословио те рекао му: „Ма шта сања твој деспот, хтео би зар да буде самосталан господар!” Толико рече, а о томе мора да је било чега и у оном писму што га је Брајко Цару однео, јер Алтоман то није тек из прстију исисао.
ВЛАД (Забринуто): Ти мислиш, дакле?
ГРУБЕША: Ма не мислим само, већ видиш да нешто и знам, а и то није све.
ВЛАД: Шта знаш још?
ГРУБЕША: Кад оно кесар Прељуб освоји Јоанину, послао ме је деспот к њему да му честитам велику победу и однесем му писмо деспотово. Ја не знам шта је у писму писало ал’ знам шта рече кесар кад га прочита: „Твом Деспоту се жури на престо — рече — још је млад, могао би причекати. Ако је Цару по вољи да њега у Епиру, а мене у Тесалији прогласи самосталним господарима, примићемо то, ал’ мимо вољу Цареву ја се нећу самосталним проглашавати!”
ВЛАД: Ма гле, ти много знаш! Па ипак, рекао бих, не погађаш шта је узрок данашњем весељу господаревом.
ГРУБЕША: А по чему мислиш да нисам погодио?
ВЛАД: Да је то, деспот би био ведар и весео данас а, видиш, наредио је да се припреми најраскошнија гозба, ал’ он сам није весео. Јутрос, кад сам га видео, изгледао ми је блед и уморан, као да је какву тешку болест преболовао и целог дана данас немиран је и узнемирен, све бих рекао ватра га мори. Сваки час нове ствари смишља, сваки час мења наредбе...
ГРУБЕША: То сам запазио и ја!


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 82 године.