Tomaida (drama u tri čina)/33

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

TREĆI ČIN
◄   I II III   ►

II

VLAD, GRUBEŠA

GRUBEŠA: Pa, šta veliš: našto li ovo veselje?
VLAD: Da pogađamo!
GRUBEŠA: Na nije kesar Preljub osvojio Kastoriju?
VLAD: To bi se već, po običaju dosadašnjem, objavilo vojsci i narodu!
GRUBEŠA: Je l’ danas dolazio kakav glasnik i otkud?
VLAD: Jutros je stigao iz Prizrena.
GRUBEŠA: Šta je doneo?
VLAD: Despotu knjigu od Cara.
GRUBEŠA: Našto onda pogađati? Kada je jasno sve.
VLAD.: Šta misliš?
GRUBEŠA: Mislim na tu knjigu carevu. Tu leži razlog veselju koje despot večeras priprema.
VLAD: Čime bi ga to Car mogao toliko oveseliti?
GRUBEŠA: Zadovoljavajući mu možda potajne želje.
VLAD: Potajne želje? Kraj despota sam kao i ti; koliko tebi vere poklanja, ni meni je ne uskraćuje...
GRUBEŠA: ...Pa ipak, ja nešto više znam.
VLAD: E?
GRUBEŠA: Kada je ono starešina Brajko Brajanović odlazio u Prizren i nosio pismo Caru i pozdrave, priča da ga je vojvoda Altoman oslovio te rekao mu: „Ma šta sanja tvoj despot, hteo bi zar da bude samostalan gospodar!” Toliko reče, a o tome mora da je bilo čega i u onom pismu što ga je Brajko Caru odneo, jer Altoman to nije tek iz prstiju isisao.
VLAD (Zabrinuto): Ti misliš, dakle?
GRUBEŠA: Ma ne mislim samo, već vidiš da nešto i znam, a i to nije sve.
VLAD: Šta znaš još?
GRUBEŠA: Kad ono kesar Preljub osvoji Joaninu, poslao me je despot k njemu da mu čestitam veliku pobedu i odnesem mu pismo despotovo. Ja ne znam šta je u pismu pisalo al’ znam šta reče kesar kad ga pročita: „Tvom Despotu se žuri na presto — reče — još je mlad, mogao bi pričekati. Ako je Caru po volji da njega u Epiru, a mene u Tesaliji proglasi samostalnim gospodarima, primićemo to, al’ mimo volju Carevu ja se neću samostalnim proglašavati!”
VLAD: Ma gle, ti mnogo znaš! Pa ipak, rekao bih, ne pogađaš šta je uzrok današnjem veselju gospodarevom.
GRUBEŠA: A po čemu misliš da nisam pogodio?
VLAD: Da je to, despot bi bio vedar i veseo danas a, vidiš, naredio je da se pripremi najraskošnija gozba, al’ on sam nije veseo. Jutros, kad sam ga video, izgledao mi je bled i umoran, kao da je kakvu tešku bolest prebolovao i celog dana danas nemiran je i uznemiren, sve bih rekao vatra ga mori. Svaki čas nove stvari smišlja, svaki čas menja naredbe...
GRUBEŠA: To sam zapazio i ja!


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 82 godine.