Tomaida (drama u tri čina)/21
III
ODMETNICI
ELEFTERIOS: Udri more, Sterios, u timpan. Ded', palikari, u kolo hajdučko! Zar ovolika vatra pa da ne zavijemo oro oko nje?
LAMBROS: Ali Spiros da ga povede!
VIŠE NjIH: Spiros! Spiros!
SPIROS (Skida obuću, svlači mintan, uzima iz pojasa vezen ubrus i zagrće na desnom rukavu košulju, pa levom rukom prihvata kolo u koje se mladići hvataju. Svi ostali, koji su ostali van kola pevaju i tapšu dlanovima po taktu timpana).
Oj oro, oro, vito oro,
Planino majko, sestro goro!
Spremajte dvore, kućicu mračnu,
Kopajte raku postelju bračnu;
Zastirite je lišćem zelenim
Smrću junačkom hajduk se ženi.
Oj oro, oro, vito oro!
(Posle ove strofe, Spiros napušta kolo, i samo uz svirku sam igra igru koja se sastoji iz divljačkih skokova i pokreta. Tu igru prati besno tapšanje okolnne i odobravanje uzviciia. Kad završi igru, on opet pruža ruku kolu i opet nastaje tiho igranje)
Oj oro, oro, vito oro,
Planino majko, sestro goro,
Zvanice kupte i svatove
Gavrane crne, mrke sove,
Pod barjak svatski, bor zeleni,
Smrću junačkom hajduk se ženi!
Oj oro, oro, vito oro!
(Spiros dohvati mač od jednog druga s desna a drugi od druta sa leva, te uz muziku i udaranje uz dlanove i uzvike okolnih, igra besno i divlje igru mačeva).
SVI (Po završegku igre razdragano): Živeo! Živeo!
ELEFTERIOS: E, baš ti valja Spiros!
|