Томаида (драма у три чина)/1
ПРВИ ЧИН
Отворена камена тераса, са више сводова кроз које се догледа блага бела ноћ, звездано небо и у даљини мрки масив планинског венца Пиндоса. Са терасе слази у дворшнте један камени степеник, а врховима допиру до њене висине тамно-зедени кипариси. Лево и десно једноставни камени зидови. На десном зиду два засвођена пролаза а десно само један који покрива тежак, чохани, зелен застор који виси на великим металним алкама. Пред пролазом два копљаника.
I
СЕЛЕНОВИЋ и БРАЈКО БРАЈАНОВИЋ
СЕЛЕНОВИЋ (Наслоњен на терасу гледа у ведру ноћ и звездано небо те занео се сањалачким мислима.)
Иза зеленога застора допиру весели гласови и звук свирала и гитара, док се гитара не издвоји сама и уз њу чује срчан и звонак женски глас:
„Свирајте свирале од лотоса либијскога
Нек понова зашуми храст на Томоросу.
Реч нека се ори бога олимпијскога
И утроба Тетисе нек' дарује Молосу!”
БРАЈКО (Долази с десна): Чу ли мало час звонцад?
СЕЛЕНОВИЋ: Чух!
БРАЈКО: Молоски геронди стигоше на камилама. Проксенус Теодулос изашао им је у сусрет и ево га, дошао је да јави, јер деспотова је наредба да му се јави сваки странац кад стигне у град, па било о дану или усред ноћи.
СЕЛЕНОВИЋ: Чујеш ли гатару и песму певачица из Амбрахије? Ја немам слободу прекидати деспоту весеље ради молоских геронда.
БРАЈКО: Чуј! Геронди нису обични гости. Ти знаш да је деспот слао проигумана метеорског у Пандозију да их наговори доћи му на поклоњење. Ја не знам да л’ ће деспот њих ради прекидати весеље, али ће можда послати кога да их поздрави.
СЕЛЕНОВИЋ: Мислиш?
БРАЈКО: Проксенус Теодулос чека на степеницама одговор.
СЕЛЕНОВИЋ: Добро, сачекај јавићу деспоту! (Оддази у леву одају где по његовом уласку свирка и песма умукне).
|