Tomaida (drama u tri čina)/1
PRVI ČIN
Otvorena kamena terasa, sa više svodova kroz koje se dogleda blaga bela noć, zvezdano nebo i u daljini mrki masiv planinskog venca Pindosa. Sa terase slazi u dvoršnte jedan kameni stepenik, a vrhovima dopiru do njene visine tamno-zedeni kiparisi. Levo i desno jednostavni kameni zidovi. Na desnom zidu dva zasvođena prolaza a desno samo jedan koji pokriva težak, čohani, zelen zastor koji visi na velikim metalnim alkama. Pred prolazom dva kopljanika.
I
SELENOVIĆ i BRAJKO BRAJANOVIĆ
SELENOVIĆ (Naslonjen na terasu gleda u vedru noć i zvezdano nebo te zaneo se sanjalačkim mislima.)
Iza zelenoga zastora dopiru veseli glasovi i zvuk svirala i gitara, dok se gitara ne izdvoji sama i uz nju čuje srčan i zvonak ženski glas:
„Svirajte svirale od lotosa libijskoga
Nek ponova zašumi hrast na Tomorosu.
Reč neka se ori boga olimpijskoga
I utroba Tetise nek' daruje Molosu!”
BRAJKO (Dolazi s desna): Ču li malo čas zvoncad?
SELENOVIĆ: Čuh!
BRAJKO: Moloski gerondi stigoše na kamilama. Proksenus Teodulos izašao im je u susret i evo ga, došao je da javi, jer despotova je naredba da mu se javi svaki stranac kad stigne u grad, pa bilo o danu ili usred noći.
SELENOVIĆ: Čuješ li gataru i pesmu pevačica iz Ambrahije? Ja nemam slobodu prekidati despotu veselje radi moloskih geronda.
BRAJKO: Čuj! Gerondi nisu obični gosti. Ti znaš da je despot slao proigumana meteorskog u Pandoziju da ih nagovori doći mu na poklonjenje. Ja ne znam da l’ će despot njih radi prekidati veselje, ali će možda poslati koga da ih pozdravi.
SELENOVIĆ: Misliš?
BRAJKO: Proksenus Teodulos čeka na stepenicama odgovor.
SELENOVIĆ: Dobro, sačekaj javiću despotu! (Oddazi u levu odaju gde po njegovom ulasku svirka i pesma umukne).
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|