Тодор везир и Јевреје
Обложи[1] се Тодоре везире:
за дьн д’иде у Станбола града,
из Једрене у Станбола града.
За дьн д’иде и па[2] да се врне,
обложи се с проклети Јевреје: 5
ако иде и па да се врне
да им узне гри дућана испап,
и да узне сина јим Аврама,
да га тури у ристјанске вере.
Ако иде, па да се не врне, 10
да му узну до три куле благо;
да му узну сина Алексију.
Да га туре у чивуцће вере.
Обложе се и се потписаше,
знаје ји њи цел Једрене граде, 15
тегаје се Тодоре забрину:
Суноч[3] рани коња доријена;
три пут га је зоба назобио;
напојил га с вино трогодишњо.
Кьда беше у јутру у зору, 20
он излази с коња у чаршију
па казује жене Анђелине:
„Жено моја, слушај што чу кажем:
Ти заклопи порте шимширове;
кьда буде бвш у ићиндију[4] 25
че да дојду проклети Јевреје,
ле да дојду и че те окају[5],
а ти немо њима да отвараш,
а ја мислим да чу ји добијем.
Само ако с мене и Бог оче.“ 30
Па отиде Тодоре везире,
много света њег су испратили
дор излезе из Једрене града,
он си води коња, не јаше га.
Ка[6] излезе из Једрене града 35
он си качи[7] коња доријона.
Дор[8] да тури ногу у занђију
он си стиже до половин пута,
дор да тури и другу ту ногу,
он си стиже у Станбола града. 40
Проклети су једренсћи Јевреје
они су си с депешу(?) казали,
да чекају стамболсћи Јевреје,
да чекају на Једрен-капију.
Да чекају Тодора везира, 45
да отрују коња његовога,
да се не мож у Једрена врне.
Причекаше Тодора везира,
брзо њему коња привачају,
питују га и поздрављају га, 50
окају га да при њи отиде.
Нече Тодор тамо да отиде.
Донели му та га с каве кане[9].
Превари се Тодоре везире,
та си узе каве од Јевреје, 55
принесоше коњу под нос отров,
коњ уморен јако силно дија,
трже отров, та си се отрује,
па си паде на тврду калдрму.
Кьда виде Тодоре везире, 60
а он врљи вилџан на калдрму,
та извиче колко игде може:
„Проклети ви, станболсћи Јевреје!
Отрусте ми коња доријана.
Куде чу си коња за мен најдем 65
да се врнем у Једрена града?
Не ме жалба за три куле благо,
нег ме жалба сина Алексију,
че га узну проклети Јевреје,
да си буде довек у њи робом.“ 70
Па си плати на црни Цигање,
те извлечу коња иза града.
А он оди по Станбола града,
он си оди беле руће мета,
руће мета дробне слзе рони. 75
Тегај дочу царе у Стамбола,
па позива Тодора везира.
Отиде си Тодор коди цара,
цар питује Тодора везира:
„Мој везире, зашто си уилан [10]?" 80
Све му каза Тодоре везире
тегаја му царе одговара:
„Чујеш и ме, Тодоре везире,
ти си иди у моји ти јарје,
та избирај коња ког обичаш[11], 85
који може ти с тогаја иди,
а имам си доста добри коњи,
мислим да че има за теб коња."
Отиде си Тодоре везире,
па улезе у царсћи ти јарје, 90
сваког коња за опаш[12] потргну,
сви се коњи на главу побише!
Нема коња Тодор да си најде.
Па излезе по град, по чаршије,
па си шета дробне слзе рони. 95
Срете си га његов побратиме,
па питује Тодора везира:
„Побратиме, Тодоре везире,
зашто одиш по Станбола града,
руће меташ, дробне слзе рониш?" 100
Све му каза што је и како је.
Он си њему тегаја[13] казује:
„Право иди тамо у јен-мале,
тамо седи дете Манојилче,
оно има коња и кобилу, 105
ама ј’ боља од коња кобила,
па га моли, нек ти једно даде:
она че те посрчан[14] однесе."
Оде Тодор право у јен малу,
па си најде дете Манојилче, 110
па га моли до земи се свива:
„Дај ми, брате, кобилу, јел’ коња,
да се врнем у Једрена града,
што ја узнем све че да делимо."
Њему вреви дете Манојилче: 115
„Чујеш ли ме, побратим Тодоре,
чу ти ти дадем туј чулу кобилу,
она че те боље да однесе,
ти се не бој лько че да стигнеш,
мож да стигнеш за два сата до там.“ 120
Па га кани каве да му пије,
и да седу да си поорате[15].
Нема кьда Тодоре везире,
него иде при чулу кобилу,
па потрже и њу за опаша, 125
укопа се она до мешину.
Тегаја се Тодор зарадува,
па укачи туј чулу кобилу,
удари ђу с тростручне камџије,
па полети низ Станбола града, 130
куде мине све се земља тресе,
напраји се на туј црну мьглу,
па си стиже у Једрена града.
Там се збрали проклети Јевреје
па окају љубу Анђелину: 135
„Ја, излези, Тодорова љубо,
па отварај порте шимширове,
да дизамо Тодорово благо.“
Стиже Тодор на његове дворе
па истрже тростручне камџије 140
сье олово од дванесе оће,
све исћиде теј главе јеврејсће,
главе лету кьмто[16] ведро небо
па се врну, та на земљу падну,
оне прсну па ђи нигде нема. 145
Све потепа што је тамо нашьл,
па си слезе од чулу кобилу,
па улезе у његове дворе
брзо слуђе коња приватише.
Он отиде па доктури тражи, 150
та опраше његову кобилу.
И све добро пену очистише.
Па си јутре он накара испап,
једьн дућан све само позлата,
други дућан свила и кадива, 155
трећи дућан срма преубава.
Натовари туј чулу кобилу,
натовари с паре небројене.
Па откара у Станбола града,
на дете ђи даје Манојилче. 160
И там си се добро понапише,
па се врну у Једрена града.
И па добра коња набавио.
