Todor vezir i Jevreje
Obloži[1] se Todore vezire:
za dьn d’ide u Stanbola grada,
iz Jedrene u Stanbola grada.
Za dьn d’ide i pa[2] da se vrne,
obloži se s prokleti Jevreje: 5
ako ide i pa da se vrne
da im uzne gri dućana ispap,
i da uzne sina jim Avrama,
da ga turi u ristjanske vere.
Ako ide, pa da se ne vrne, 10
da mu uznu do tri kule blago;
da mu uznu sina Aleksiju.
Da ga ture u čivucće vere.
Oblože se i se potpisaše,
znaje ji nji cel Jedrene grade, 15
tegaje se Todore zabrinu:
Sunoč[3] rani konja dorijena;
tri put ga je zoba nazobio;
napojil ga s vino trogodišnjo.
Kьda beše u jutru u zoru, 20
on izlazi s konja u čaršiju
pa kazuje žene Anđeline:
„Ženo moja, slušaj što ču kažem:
Ti zaklopi porte šimširove;
kьda bude bvš u ićindiju[4] 25
če da dojdu prokleti Jevreje,
le da dojdu i če te okaju[5],
a ti nemo njima da otvaraš,
a ja mislim da ču ji dobijem.
Samo ako s mene i Bog oče.“ 30
Pa otide Todore vezire,
mnogo sveta njeg su ispratili
dor izleze iz Jedrene grada,
on si vodi konja, ne jaše ga.
Ka[6] izleze iz Jedrene grada 35
on si kači[7] konja dorijona.
Dor[8] da turi nogu u zanđiju
on si stiže do polovin puta,
dor da turi i drugu tu nogu,
on si stiže u Stanbola grada. 40
Prokleti su jedrensći Jevreje
oni su si s depešu(?) kazali,
da čekaju stambolsći Jevreje,
da čekaju na Jedren-kapiju.
Da čekaju Todora vezira, 45
da otruju konja njegovoga,
da se ne mož u Jedrena vrne.
Pričekaše Todora vezira,
brzo njemu konja privačaju,
pituju ga i pozdravljaju ga, 50
okaju ga da pri nji otide.
Neče Todor tamo da otide.
Doneli mu ta ga s kave kane[9].
Prevari se Todore vezire,
ta si uze kave od Jevreje, 55
prinesoše konju pod nos otrov,
konj umoren jako silno dija,
trže otrov, ta si se otruje,
pa si pade na tvrdu kaldrmu.
Kьda vide Todore vezire, 60
a on vrlji vildžan na kaldrmu,
ta izviče kolko igde može:
„Prokleti vi, stanbolsći Jevreje!
Otruste mi konja dorijana.
Kude ču si konja za men najdem 65
da se vrnem u Jedrena grada?
Ne me žalba za tri kule blago,
neg me žalba sina Aleksiju,
če ga uznu prokleti Jevreje,
da si bude dovek u nji robom.“ 70
Pa si plati na crni Ciganje,
te izvleču konja iza grada.
A on odi po Stanbola grada,
on si odi bele ruće meta,
ruće meta drobne slze roni. 75
Tegaj doču care u Stambola,
pa poziva Todora vezira.
Otide si Todor kodi cara,
car pituje Todora vezira:
„Moj vezire, zašto si uilan [10]?" 80
Sve mu kaza Todore vezire
tegaja mu care odgovara:
„Čuješ i me, Todore vezire,
ti si idi u moji ti jarje,
ta izbiraj konja kog običaš[11], 85
koji može ti s togaja idi,
a imam si dosta dobri konji,
mislim da če ima za teb konja."
Otide si Todore vezire,
pa uleze u carsći ti jarje, 90
svakog konja za opaš[12] potrgnu,
svi se konji na glavu pobiše!
Nema konja Todor da si najde.
Pa izleze po grad, po čaršije,
pa si šeta drobne slze roni. 95
Srete si ga njegov pobratime,
pa pituje Todora vezira:
„Pobratime, Todore vezire,
zašto odiš po Stanbola grada,
ruće metaš, drobne slze roniš?" 100
Sve mu kaza što je i kako je.
On si njemu tegaja[13] kazuje:
„Pravo idi tamo u jen-male,
tamo sedi dete Manojilče,
ono ima konja i kobilu, 105
ama j’ bolja od konja kobila,
pa ga moli, nek ti jedno dade:
ona če te posrčan[14] odnese."
Ode Todor pravo u jen malu,
pa si najde dete Manojilče, 110
pa ga moli do zemi se sviva:
„Daj mi, brate, kobilu, jel’ konja,
da se vrnem u Jedrena grada,
što ja uznem sve če da delimo."
Njemu vrevi dete Manojilče: 115
„Čuješ li me, pobratim Todore,
ču ti ti dadem tuj čulu kobilu,
ona če te bolje da odnese,
ti se ne boj lьko če da stigneš,
mož da stigneš za dva sata do tam.“ 120
Pa ga kani kave da mu pije,
i da sedu da si poorate[15].
Nema kьda Todore vezire,
nego ide pri čulu kobilu,
pa potrže i nju za opaša, 125
ukopa se ona do mešinu.
Tegaja se Todor zaraduva,
pa ukači tuj čulu kobilu,
udari đu s trostručne kamdžije,
pa poleti niz Stanbola grada, 130
kude mine sve se zemlja trese,
napraji se na tuj crnu mьglu,
pa si stiže u Jedrena grada.
Tam se zbrali prokleti Jevreje
pa okaju ljubu Anđelinu: 135
„Ja, izlezi, Todorova ljubo,
pa otvaraj porte šimširove,
da dizamo Todorovo blago.“
Stiže Todor na njegove dvore
pa istrže trostručne kamdžije 140
sьe olovo od dvanese oće,
sve isćide tej glave jevrejsće,
glave letu kьmto[16] vedro nebo
pa se vrnu, ta na zemlju padnu,
one prsnu pa đi nigde nema. 145
Sve potepa što je tamo našьl,
pa si sleze od čulu kobilu,
pa uleze u njegove dvore
brzo sluđe konja privatiše.
On otide pa dokturi traži, 150
ta opraše njegovu kobilu.
I sve dobro penu očistiše.
Pa si jutre on nakara ispap,
jedьn dućan sve samo pozlata,
drugi dućan svila i kadiva, 155
treći dućan srma preubava.
Natovari tuj čulu kobilu,
natovari s pare nebrojene.
Pa otkara u Stanbola grada,
na dete đi daje Manojilče. 160
I tam si se dobro ponapiše,
pa se vrnu u Jedrena grada.
I pa dobra konja nabavio.
