Тмори дани

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Тмори дани
Писац: Милорад Поповић Шапчанин


SapcaninMilorad.jpg


ТМОРИ ДАНИ


Озго се је натуштило небо,
Планина је ишчезла у магли,
Сухо грање окитило иње,
Птице ждрали ка југу су нагли.

Дан с' увио неком полутамом,
Свака ти се помисао мути,
Душа клоне у том безживоту
Па и она полусном заћути.

Ал' гле! од пута тишином заструји
Звон вечерњи тајанственог лета,
Душа ти се притајала буди
К'о да чује глас с онога света.

Тако моје замагли се срце,
Клону моћи, не могу да владам,
Ал' чим чујем твој матерњи гласак,
Пробудим се, и опет се — надам.




Напомене[уреди]

  • Ова песма је први пут објављена у збирци Жубори и Вихори, стр. 88

Извори[уреди]

  • Милорад П. Шапчанин: Целокупна дела, Књига друга, страна 9-10. Библиотека српских писаца, Народна просвета.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 124 године.