Tmori dani

Tmori dani Pisac: Milorad Popović Šapčanin

* * *

TMORI DANI

Ozgo se je natuštilo nebo,
Planina je iščezla u magli,
Suho granje okitilo inje,
Ptice ždrali ka jugu su nagli.

Dan s' uvio nekom polutamom,
Svaka ti se pomisao muti,
Duša klone u tom bezživotu
Pa i ona polusnom zaćuti.

Al' gle! od puta tišinom zastruji
Zvon večernji tajanstvenog leta,
Duša ti se pritajala budi
K'o da čuje glas s onoga sveta.

Tako moje zamagli se srce,
Klonu moći, ne mogu da vladam,
Al' čim čujem tvoj maternji glasak,
Probudim se, i opet se — nadam.

---

Napomene

• Ova pesma je prvi put objavljena u zbirci Žubori i Vihori, str. 88

Izvori

• Milorad P. Šapčanin: Celokupna dela, Knjiga druga, strana 9-10. Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milorad Popović Šapčanin, umro 1895, pre 129 godina.