Два се града спрам Будима беле.
У једномје Терзи-берзи Јанко,
А у другом Џавер беговица,
Беговица, млада удовица.
Писму пише Терзи-берзи Јанко, 5
Па је шиље младој беговици:
„Беговице, млада удовице,
„Mo'ш-ли знати и паметовати.
„Што-ли ћу ти Јанко одписати:
„Ако би ми могла погодити, 10
„Што-ли ћу ти сад ја одписати,
„Онда ћу те узети за љубу.“
Писму шиље Терзи-берзи Јанко,
Па је посла младој беговици.
Радо прима млада беговица, 15
Радо прима још радије чита,
У тој писми овако гласило:
„Ој Бога ти, беговице млада,
„Да ми брзо одговора дадеш:
„Која гора у зиму зелена, 20
„Која вода зими леда нема,
„Шта је више од зелене јеле,
„Шта је брже од коња витеза,
„Шта је слађе од брата рођена?“
Па је чита беговица млада, 25
Кад читала гротом се смејала,
П'она узе дивит и артије
Д' она пише Терзи-берзи Јанку:
„Аој, Јанко, будаласта главо,
„Каква бих се ја жена звала, 30
„Кад ја не бих то изпаметовала:
„Бршљан гора у зиму зелена,
„Суза-вода зими леда нема,
„Сунце више од зелене јеле,
„Очи брже од коња витеза, 35
„Сан милији од брата рођена!
„Да ме ниси секирао, Јанко,
„Можда би се са-мном загрлио,
„И умрећеш узети ме не ћеш.“
Оде књига Терзи-берзи Јанку, 40
П' она паде Јанку на колена;
Разгледи је Терзи-берзи Јанко,
Тужно гледи, још тужније с' једи:
„Аој Јанко, будаласта главо,
„Преварите млада беговица, 45
„Те се с њоме загрлити не ћеш!“
