Dva se grada spram Budima bele.
U jednomje Terzi-berzi Janko,
A u drugom Džaver begovica,
Begovica, mlada udovica.
Pismu piše Terzi-berzi Janko, 5
Pa je šilje mladoj begovici:
„Begovice, mlada udovice,
„Mo'š-li znati i pametovati.
„Što-li ću ti Janko odpisati:
„Ako bi mi mogla pogoditi, 10
„Što-li ću ti sad ja odpisati,
„Onda ću te uzeti za ljubu.“
Pismu šilje Terzi-berzi Janko,
Pa je posla mladoj begovici.
Rado prima mlada begovica, 15
Rado prima još radije čita,
U toj pismi ovako glasilo:
„Oj Boga ti, begovice mlada,
„Da mi brzo odgovora dadeš:
„Koja gora u zimu zelena, 20
„Koja voda zimi leda nema,
„Šta je više od zelene jele,
„Šta je brže od konja viteza,
„Šta je slađe od brata rođena?“
Pa je čita begovica mlada, 25
Kad čitala grotom se smejala,
P'ona uze divit i artije
D' ona piše Terzi-berzi Janku:
„Aoj, Janko, budalasta glavo,
„Kakva bih se ja žena zvala, 30
„Kad ja ne bih to izpametovala:
„Bršljan gora u zimu zelena,
„Suza-voda zimi leda nema,
„Sunce više od zelene jele,
„Oči brže od konja viteza, 35
„San miliji od brata rođena!
„Da me nisi sekirao, Janko,
„Možda bi se sa-mnom zagrlio,
„I umrećeš uzeti me ne ćeš.“
Ode knjiga Terzi-berzi Janku, 40
P' ona pade Janku na kolena;
Razgledi je Terzi-berzi Janko,
Tužno gledi, još tužnije s' jedi:
„Aoj Janko, budalasta glavo,
„Prevarite mlada begovica, 45
„Te se s njome zagrliti ne ćeš!“
