Тврдица/23

Извор: Викизворник

◄   Позорје 2. ПОЗОРИЈЕ 3. Позорје 4.   ►


ПОЗОРИЈЕ З.

ЈАЊА (вуче ПЕТРА за уво), ЈУЦА


ЈАЊА: Овамо, какадемоне, овамо, нечисто дух, род сос фуриа! Ко-ј диро сирћету?

ПЕТАР: Та шта ме вучете за уво, нисам скот!

ЈАЊА: Ко-ј истеко сирћету, проклету пас?

ПЕТАР: Та маните ме! Јесам ли вам говорио стотину реди: Господару, купите другу славину, ова се сасвим ојела, биће штете. „Немам новци, синко.“ Ево, сад је боље.

ЈАЊА: Јошт ми се посмејана, проклето нечисто демон! Оћи да ми секира. Нечисто дух, знајш да ти сад исечим у моја фурија!

ЈУЦА: Али, забога, докле ћете га држати да вам толику штету прави?! Није ли вам се кукуруз због њега покварио, нисте ли стотину друге штете због њега имали?

ЈАЊА: Ама му правим рачун.

ЈУЦА: Шта вам је асна од рачуна, кад не можете да се наплатите?

ЈАЊА: Право кажиш, душо Јуцо! Да отерам угурсуз што ми прави штета. Чуиш, неваљало дух, ниси виши мои слугу!

ПЕТАР: А?

ЈАЊА: Дјавол ти изио, нећиш више да ми бациш жеравица у моју срцу! (Донесе један велики протокол.) Ево тефтеру: „Осамнаести јули погоди Петру Јованов слуга, за година по тридесет форинта.“

Је ли тако, угурсуз?

ПЕТАР: Шта велиш?

ЈАЊА: Керверос! Пошто си погођен за година?

ПЕТАР: Ја не знам ни сам, зашто нисам јошт никада новце примио.

ЈАЊА: Керверос! Ја то тефтерија! Ту је сву рачун. (Виче.) Тридесет форинта!

ПЕТАР: Ајде нек буде тридесет.

ЈАЊА: Примио си једанпут пет грошики, дека пенди крајцарија; други пут осам грошики, икуси тесера; једанпут по форинта, тријанда. Једанпут екси крајцарија; једанпут шест грошики, дека окто

крајцарија. Окто ће екси, дека тесера; ће тесера, дека окто; ће периди, икуси трија. Дио, ће ена, трија, ће трија, екси; ће дио, окто; иња, ена фијуринија, ће тријанда трија крајцарија. Една

форинта и тридесет и три крајцара. Е ли тако?

ПЕТАР: Шта?

ЈАЊА: Примио си една форинта, четрдесет три крајцара.

ПЕТАР: Ајде, добро.

ЈАЊА: Сад, разбио си две тањире, два форинта.

ПЕТАР: Ја!

ЈАЊА: Кад си тео да си удави Мишка, оцеко си улару и начинио штета една форинта тридесет крајцара.

ПЕТАР: А?

ЈАЊА: За Мишку улар, форинта тридесет крајцара.

ПЕТАР: Господару, шта ти говориш?

ЈАЊА: Што ми правиш штета? Што не дрешиш лепо, као поштен човек?... Изио си една кобасица, тридесет крајцара... Кад си тела да си пали шупу, узио си шафољица сос млека и угасио ватра; два

форинта тридесет крајцара. Сос вода си гаси ватра!... Кад си био у виноград сос надничар, изгубило си једну сикиру, тридесет крајцара... Кад си носио путуња, пуко кајшу и просуло си толику

кљук, пет форинта... Сломио си точку на кола, опет пет форинта... Сад си ми просо сиркјету, три аков по десет форинта, тридесет форинта. У сума: дио - дека ефта, саранда епта; ће ена трианда

трија крајцарија, саранда окто ће сарнда трија крајцарија. Јоште си ми дужан ти мене осумнаест форинта, тридесет три крајцара. Разумиш?

ПЕТАР: Шта велиш?

ЈАЊА: Ти си мене дужан осумнаест форинта четридесет четири крајцаре.

ПЕТАР: Добро, одби ми од плаће.

ЈАЊА: Дјаволско дух, преко плаћа! Како ћиш да ми платиш?

ПЕТАР: Господару, ја те служим верно, ево има једанаест година, па сад да сам ти јошт дужан, то је сасвим чивутски!

ЈАЊА: Ха, Чивут, Чивут! Ти си посло Чивут да ми кради новци и Рошилдова облигација и ш нима делиш. Пустаљијо, дај мои новци!

ПЕТАР: Шта велиш?

ЈАЊА: Си чини глуво! Новци дај, кад ти кажим лепо!

ПЕТАР: Па плати ми, де, како знаш! Ја сам задовољан.

ЈАЊА: О, чекај угурсуз, идим да ти дам на магистрату, да ти обеси, знајш?

ПЕТАР: Добро, бар да знам код кога сам служио!

ЈАЊА: Оћиш да ми вучиш штрикла? Чекај! Душо Јуцо, ид<и>м на магистрат, да го веша. Нега да го чуваш да не побегни. Разумиш? (Ошиде.)

ПЕТАР: Богати, госпођа, шта мисли овај мој господар?

ЈУЦА: А бог би га знао.

ПЕТАР: Та да га је псето толико година служило, пак опет би требало другојаче да поступа. Али ништа! Ја видим моје добро јутро. Него дај ми бар да једем штогод.

ЈУЦА: Право кажеш. Да попијем и ја кафу, док се није вратио. (Оду.)


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.