Tvrdica/23
| ◄ Pozorje 2. | POZORIJE 3. | Pozorje 4. ► |
POZORIJE Z.
JANjA (vuče PETRA za uvo), JUCA
JANjA: Ovamo, kakademone, ovamo, nečisto duh, rod sos furia! Ko-j diro sirćetu?
PETAR: Ta šta me vučete za uvo, nisam skot!
JANjA: Ko-j isteko sirćetu, prokletu pas?
PETAR: Ta manite me! Jesam li vam govorio stotinu redi: Gospodaru, kupite drugu slavinu, ova se sasvim ojela, biće štete. „Nemam novci, sinko.“ Evo, sad je bolje.
JANjA: Jošt mi se posmejana, prokleto nečisto demon! Oći da mi sekira. Nečisto duh, znajš da ti sad isečim u moja furija!
JUCA: Ali, zaboga, dokle ćete ga držati da vam toliku štetu pravi?! Nije li vam se kukuruz zbog njega pokvario, niste li stotinu druge štete zbog njega imali?
JANjA: Ama mu pravim račun.
JUCA: Šta vam je asna od računa, kad ne možete da se naplatite?
JANjA: Pravo kažiš, dušo Juco! Da oteram ugursuz što mi pravi šteta. Čuiš, nevaljalo duh, nisi viši moi slugu!
PETAR: A?
JANjA: Djavol ti izio, nećiš više da mi baciš žeravica u moju srcu! (Donese jedan veliki protokol.) Evo tefteru: „Osamnaesti juli pogodi Petru Jovanov sluga, za godina po trideset forinta.“
Je li tako, ugursuz?
PETAR: Šta veliš?
JANjA: Kerveros! Pošto si pogođen za godina?
PETAR: Ja ne znam ni sam, zašto nisam jošt nikada novce primio.
JANjA: Kerveros! Ja to tefterija! Tu je svu račun. (Viče.) Trideset forinta!
PETAR: Ajde nek bude trideset.
JANjA: Primio si jedanput pet grošiki, deka pendi krajcarija; drugi put osam grošiki, ikusi tesera; jedanput po forinta, trijanda. Jedanput eksi krajcarija; jedanput šest grošiki, deka okto
krajcarija. Okto će eksi, deka tesera; će tesera, deka okto; će peridi, ikusi trija. Dio, će ena, trija, će trija, eksi; će dio, okto; inja, ena fijurinija, će trijanda trija krajcarija. Edna
forinta i trideset i tri krajcara. E li tako?
PETAR: Šta?
JANjA: Primio si edna forinta, četrdeset tri krajcara.
PETAR: Ajde, dobro.
JANjA: Sad, razbio si dve tanjire, dva forinta.
PETAR: Ja!
JANjA: Kad si teo da si udavi Miška, oceko si ularu i načinio šteta edna forinta trideset krajcara.
PETAR: A?
JANjA: Za Mišku ular, forinta trideset krajcara.
PETAR: Gospodaru, šta ti govoriš?
JANjA: Što mi praviš šteta? Što ne drešiš lepo, kao pošten čovek?... Izio si edna kobasica, trideset krajcara... Kad si tela da si pali šupu, uzio si šafoljica sos mleka i ugasio vatra; dva
forinta trideset krajcara. Sos voda si gasi vatra!... Kad si bio u vinograd sos nadničar, izgubilo si jednu sikiru, trideset krajcara... Kad si nosio putunja, puko kajšu i prosulo si toliku
kljuk, pet forinta... Slomio si točku na kola, opet pet forinta... Sad si mi proso sirkjetu, tri akov po deset forinta, trideset forinta. U suma: dio - deka efta, saranda epta; će ena trianda
trija krajcarija, saranda okto će sarnda trija krajcarija. Jošte si mi dužan ti mene osumnaest forinta, trideset tri krajcara. Razumiš?
PETAR: Šta veliš?
JANjA: Ti si mene dužan osumnaest forinta četrideset četiri krajcare.
PETAR: Dobro, odbi mi od plaće.
JANjA: Djavolsko duh, preko plaća! Kako ćiš da mi platiš?
PETAR: Gospodaru, ja te služim verno, evo ima jedanaest godina, pa sad da sam ti jošt dužan, to je sasvim čivutski!
JANjA: Ha, Čivut, Čivut! Ti si poslo Čivut da mi kradi novci i Rošildova obligacija i š nima deliš. Pustaljijo, daj moi novci!
PETAR: Šta veliš?
JANjA: Si čini gluvo! Novci daj, kad ti kažim lepo!
PETAR: Pa plati mi, de, kako znaš! Ja sam zadovoljan.
JANjA: O, čekaj ugursuz, idim da ti dam na magistratu, da ti obesi, znajš?
PETAR: Dobro, bar da znam kod koga sam služio!
JANjA: Oćiš da mi vučiš štrikla? Čekaj! Dušo Juco, id<i>m na magistrat, da go veša. Nega da go čuvaš da ne pobegni. Razumiš? (Ošide.)
PETAR: Bogati, gospođa, šta misli ovaj moj gospodar?
JUCA: A bog bi ga znao.
PETAR: Ta da ga je pseto toliko godina služilo, pak opet bi trebalo drugojače da postupa. Ali ništa! Ja vidim moje dobro jutro. Nego daj mi bar da jedem štogod.
JUCA: Pravo kažeš. Da popijem i ja kafu, dok se nije vratio. (Odu.)
|