Тврдица/2
| ◄ Позорје 1. | ПОЗОРИЈЕ 2. | Позорје 3. ► |
ПОЗОРИЈЕ 2.
БИВШИ, ПЕТАР
ЈУЦА: Ево Петра. Можемо га послати по жице.
ЈАЊА: Да ти дјавол носи сос твоју жицу, да ти узми памет, да заборавиш! (Петру.) Еси скупио ону ђубру сос пијацу?
ПЕТАР: Аа?
ЈАЊА (јаче): Еси скупио ону ђибру?
ПЕТАР: Какву тужбу?
ЈАЊА: Твоја проклета увета! (Виче.) Море ђубру, ђубру, ђубру!
ПЕТАР: Убру, убру! Што не говориш људски, него се ачиш?
ЈАЊА: Пи, пи, пи, пи, како ми даје ватра у моју срцу!
ЈУЦА: Ја се чудим зашто га и држите тако стара и глува?
ЈАЊА: Хондрокефало! Оћиш младо катана, да платим пет стотина форинта? Море, памет, море, ја!... Од десет година му правим рачун...
ЈУЦА: А штету не рачунате што вам чини?
ЈАЊА: Ти си крива. Зашто ниси газдарица у своју кућу, да узмиш на ум?
ЈУЦА: Та ономад је пред вашим очима квара учинио.
ЈАЊА (узане): Сирома Јања, мора да пострада чрез неваљало свет!
ПЕТАР: Господару, ево једно писмо на вас...
ЈАЊА: Ко га шиљи?
ПЕТАР: Таки.
ЈАЊА (продере се): Гајдарос! Ко е посло ову писму?
ПЕТАР: Шта вичеш тако, нисам ја глув! Ћир Дима је казао да му таки одговор однесем.
ЈАЊА: Кир Дима је моју пријатељ. (Чита.) О, дулос сас, кир Димо! Е, е, е, кала!... Тим, тим, тим!... Поштен човек! Кала, кала. (Погледи у Јуцу.) Душо Јуцо, иди у твоја соба, имам једна
мала шпекулација.
ЈУЦА (одлази).
|