Tvrdica/2
| ◄ Pozorje 1. | POZORIJE 2. | Pozorje 3. ► |
POZORIJE 2.
BIVŠI, PETAR
JUCA: Evo Petra. Možemo ga poslati po žice.
JANjA: Da ti djavol nosi sos tvoju žicu, da ti uzmi pamet, da zaboraviš! (Petru.) Esi skupio onu đubru sos pijacu?
PETAR: Aa?
JANjA (jače): Esi skupio onu đibru?
PETAR: Kakvu tužbu?
JANjA: Tvoja prokleta uveta! (Viče.) More đubru, đubru, đubru!
PETAR: Ubru, ubru! Što ne govoriš ljudski, nego se ačiš?
JANjA: Pi, pi, pi, pi, kako mi daje vatra u moju srcu!
JUCA: Ja se čudim zašto ga i držite tako stara i gluva?
JANjA: Hondrokefalo! Oćiš mlado katana, da platim pet stotina forinta? More, pamet, more, ja!... Od deset godina mu pravim račun...
JUCA: A štetu ne računate što vam čini?
JANjA: Ti si kriva. Zašto nisi gazdarica u svoju kuću, da uzmiš na um?
JUCA: Ta onomad je pred vašim očima kvara učinio.
JANjA (uzane): Siroma Janja, mora da postrada črez nevaljalo svet!
PETAR: Gospodaru, evo jedno pismo na vas...
JANjA: Ko ga šilji?
PETAR: Taki.
JANjA (prodere se): Gajdaros! Ko e poslo ovu pismu?
PETAR: Šta vičeš tako, nisam ja gluv! Ćir Dima je kazao da mu taki odgovor odnesem.
JANjA: Kir Dima je moju prijatelj. (Čita.) O, dulos sas, kir Dimo! E, e, e, kala!... Tim, tim, tim!... Pošten čovek! Kala, kala. (Pogledi u Jucu.) Dušo Juco, idi u tvoja soba, imam jedna
mala špekulacija.
JUCA (odlazi).
|