Твојих ружа нема...
Твојих ружа нема,
Прошло златно доба, -
Само љута драча с голе гране боде.
Гдје је полет снова? Куда радост оде?
Тамо гдје су мртви, гдје је гроб до гроба.
Овдје у самоћи,
Гдје се љубав заче,
Не чека те драга, умрла је она...
То не пјева славуј, глас погребних звона
Негдје у висини то јеца и плаче.
Шта ћеш више овдје?
Чекаш ли тренуте
Да ти снова дођу с јутром среће твоје?
Не варај се! Гробља без одзива стоје,
И умрли тврдо у покоју ћуте.
Твојих ружа нема.
Го се бокор њише.
На зорином вјетру дршће грана бона.
Слушај! Ено звони глас погребних звона,
Заспи сном небесним и не љуби више.