Тарпош везла Хасанагиница,
везла га је четири године
и са њоме четири робиње.
Пошто га је млада донавезла,
она гледа господску вечеру, 5
сву господу на вечеру звала
и јетрву Тефтеђаровицу.
Сва господа вечер вечераше,
не вечера Тефтедаровица;
она гледа тарпош по урнеку 10
па говори Хасанагиници:
— Јетрвице Хасанагинице,
лако ти се везом разметати,
хајде родом да се размећемо!
— А бога ми, моја јетрвице, 15
јетрвице Тефтедаревице,
ја се нећу родом разметати.
Мој је бабо зими кириџија,
моја мати љети краваруша,
моја сека љети чобаница, 20
мене нашо ага Хасан-ага,
па сам сада Хасанагиница,
акобогда, бићу пашиница.
Истом оне у ријечи биле,
а на врата нејако дијете: 25
— Дај муштулук Хасанагинице,
паша ти је ага Хасанага
у Мостару на Јерли пазару.
Она меће руке у џепове
па извади три дуката жута, 30
па их даје нејаку дјетету.
Кад то видје Тефтедаревица,
од јада је забољела глава
и у њојзи живо срце пуче.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 564-565.
