Тале Личанин у сужањству

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Тале Личанин у сужањству

0001 Пиће пију аге Удбињани
0002 У Удбини, у беглук механи,
0003 У беглуку Лике Мустајбега.
0004 Пуна лонгја личких набодица
0005 У врх сјео Лика Мустајбеже,
0006 А до њега гази Чејванага,
0007 До њег сјео Козлић Хуремага,
0008 А до њега Диздар Османага,
0009 Па до њега стари Мерданага,
0010 И до њега Корић Османага,
0011 До њег’ сједи Ограш Алиага,
0012 Па до њега Зорлић Мустафага,
0013 До њег’ сједи Шестокриловићу,
0014 Па Мујага Муратбеговићу,
0015 До њег сестрић Смајилбеговићу,
0016 А до њега Арнаут Османе,
0017 Па до њега Шарац Махмутага,
0018 До њег сједе двје Хрњице младе,
0019 Па до њиха Лалић Јусуфага
0020 И до њега Врховац Алага,
0021 Што Врхове од каура чува
0022 Су својије хиљаду пандура.
0023 Редом младеж сједи у беглуку;
0024 О свачем су еглен заметнули,
0025 О јунаштву и о добри коњи.
0026 Сваки себе и парипа фали,
0027 Докле који јесте силазио
0028 И гонио коња низ Магјарску,
0029 Ко извео роба ко робињу,
0030 Ко изнио дила савезана,
0031 Ко извео младу Магјарицу,
0032 Оженио дивна Крајишника.
0033 Један ага у беглуку шути,
0034 Нит он себе ни парипа фали,
0035 Већ окисо главу обисио,
0036 Ага мрке оточио брке.
0037 Кад му која обредница догје,
0038 Брк узвије а чашу попије.
0039 Ни с ким ага да говори неће,
0040 Већ му грозне сузе ударају,
0041 А пита га Лика Мустајбеже:
0042 „Шта је теби Диздар Османага,
0043 Што си ага невесео в’ома?
0044 А што шутиш, ни с ким не диваниш,
0045 Што не фалиш себе ни дората,
0046 Кад ми знамо да си јунак прави?
0047 Што ти ага сузе ударају?“
0048 Диже главу Диздар у беглуку,
0049 Па он бега удбинскога викну:
0050 „Не питај ме, Лика Мустајбеже,
0051 Неста беже у нас вировања,
0052 Мореш, беже, утувити вриме,
0053 Кад се беже овде састадосмо,
0054 Пуна лонгја личких набодица.
0055 Знаш ли, беже, није давно било,
0056 Сви се беже ми изаклињасмо
0057 Да би који допао сужањства,
0058 Да би, беже, њега избавили,
0059 Не би био ни пола године.
0060 Ево, беже, седам годиница
0061 Како Тале лежи у тавници,
0062 У Обзиру, у граду каменом,
0063 У ђидије бана Обзирскога,
0064 А ми њему ни мукајет нисмо,
0065 Да видимо нашега Талана.“
0066 Докле Мујо у беглуку викну:
0067 „О Диздаре није то истина,
0068 Како ј’ Тале допао невоље?
0069 Ево има седам годиница,
0070 Ја потроши жуте магјарије,
0071 А претрго по сриди ђогата,
0072 А тражећи Талу Личанина.
0073 Ал је мучно Талу избавити,
0074 Далеко се Тале осужњио,
0075 У Обзиру каурскоме граду,
0076 Одакле се сужњи не враћају.“
0077 Онда викну неко из беглука:
0078 „Брате, Мујо, липога ти дина,
0079 Дај ти мени изун и ђогата,
0080 Да ја идем до Обзира града,
0081 Да потражим Талу Личанина.
0082 Ја ћу чисто до Обзира сићи
0083 И извести Талу из зиндана.“
0084 Кад те Мујо разумијо ричи,
0085 Па он викну брата у беглуку:
0086 „Сјед’ Халиле у зо част ти било
0087 Не дам теби до Обзира сићи,
0088 А не дам ти дебела ђогата,
0089 Да би Тале никад не видио!“
0090 Докле неко у беглуку викну:
0091 „Подај коња, не желио здравља!“
0092 То бијаше Зорлић Мустафага.
0093 Док још неко у беглуку викну:
0094 „Подај коња сердар Мустафага!“
0095 То бијаше Корић Османага.
0096 Молише га дви аге цареве,
0097 А моли га Лика Мустајбеже.
0098 Још га моле личке набодице,
0099 Али Мујо ни да хаје не ће.
0100 Ал’ ста вика гојеног Халила:
0101 „Чујеш ли ме брате Мустафага,
0102 Сад говори што ћеш говорити,
0103 Ја ћу чисто ђогу изјахати,
0104 А хоћу се такум учинити,
0105 Хоћу ићи до влашког Обзира,
0106 Потражити Тала Ибрахима.
0107 Ако преле прихватио ниси
0108 Хајде Мујо кули и авлији
0109 Кад се вратим од влашког Обзира,
0110 Купићу ти прелу у каури,
0111 Па ти преди конце на Кладуши
0112 Када не сми’ш сићи до Обзира.
0113 А ево ти вира Халилова,
0114 Да ће Халил до Обзира сићи
0115 Баш на твому крилату ђогату.
0116 И ја ћу га Мујо изјахати
0117 Ти га јашеш, а ја гледам Мујо.
0118 Ако нам је ост’о иза бабе,
0119 У њем моја има половица.
0120 Ако смо га за новце купили,
0121 И тако је моја половица,
0122 Ако смо га у боју добили
0123 И тако ти тражим половину.
0124 Ако ти га љуба набавила,
0125 Ако га је од бабе донила,
0126 Да бог да ти црко до сахата!“
0127 Па окрену на одајска врата,
0128 А појаха дебела ђогата,
0129 А остаде у беглуку Мујо.
0130 Да видимо гојеног Халила
0131 Куд год иде на Кладушу сиде.
0132 Дочека га сестра на авлији.
0133 Када Ајка опази Халила
0134 Она брату прифати ђогата,
0135 Поможе му ђогу разјахати.
0136 Халил Ајки турски селам викну
0137 А Ајка му селам отпримила.
0138 Онда вели гојешан Халиле:
0139 „Ајко сестро у брата једина,
0140 Ти опреми дебела ђогина
0141 Под катанску, ама барјактарску,
0142 Ваља ђоги до Обзира сићи
0143 Потражити Тала Ибрахима.
0144 А ја одо у високу кулу
0145 Опремати себе у одаје.
0146 Док ја себе у одаји спремим,
0147 Нек је спреман ђогат у авлији“.
0148 А вели му Ајка од ђогата:
0149 „Хајде брате не старај се тиме
0150 Ја ћу теби ата опремити!“
0151 Па са ђоге седло отиснула
0152 Баш дивојка као мушка глава.
0153 Сад у руке заврну рукаве,
0154 Сребрне се прима чешагије.
0155 Сад нек цура опрема ђогата,
0156 Оде Халил на високу кулу.
0157 А стаде се Халил опремати,
0158 Нај напријед гаће и кошуљу,
0159 По кошуљи памук антерију,
0160 А што момка од времена чува.
0161 Па обуче од саје чакшире,
0162 Куда шави, туј ширити златни,
0163 Низ чакшире копче ударене,
0164 Копче су му од срме салите
0165 По копчама изведене гује
0166 Све од чиста злата мљетачкога,
0167 На кољену саставиле главе.
0168 Кад год Халил по сокаци погје
0169 Све зивају на кољену гује,
0170 Свак би реко и би се заклео,
0171 Да ће момка заклат до сахата,
0172 Ко је невишт не сми’ ни гледати.
0173 Па морасту обуче доламу.
0174 Та отклен му мораста долама?
0175 Кад је Халил на мејдан изашо,
0176 А за девлет Пилип Магјарину,
0177 Таке нема морасте доламе
0178 Што имаде приморских сердара.
0179 Утегну се мукадемом пасом,
0180 А по пасу тури бенсилахе.
0181 За њег тури до дви даничкиње.
0182 Ја каке су обе даничкиње,
0183 Све су пушке од срме салите,
0184 Кундаци им од жежена злата,
0185 Табани им хаџи аџамовци,
0186 Циви су јој калкан делиновци,
0187 Покрај њиха палу оковану.
0188 Палчаци јој од жежена злата.
0189 А на прса троје токе сјајне.
0190 Једне вите а друге салите
0191 А треће су ђумиш ађемовке,
0192 А за главу седам челенака,
0193 Све седам их од жежена злата,
0194 Покрај њиха гуја изведена,
0195 Савила се низ бијело ти’ло,
0196 Под гроце уфатила зубом,
0197 Би рекао заклаће Халила.
0198 Кад се Халил такум учинио,
0199 Он припаса мухурли гадару,
0200 На гајтану ћорду објесио.
0201 Ја каква је мухурли гадара,
0202 Три су на њој јасини шерифа
0203 И низ њу је седам хамајлија.
0204 Та је сабља хаџи димискија,
0205 Два пута је на ћабу ходила,
0206 И још данас нијет учинила.
0207 На њојзи су три златна мухура,
0208 Мухури су цара ал Османа.
0209 Он на ноге чизме ударио
0210 А на главу капу устакнуо.
0211 Кад устаче капу камилавку,
0212 У њој крсти од жежена злата.
0213 А расплете туре од перчина;
0214 Три пут Богу сегјду учинио.
0215 Боже драги у гријех не пиши,
0216 Та ако су крсти и икони,
0217 На мјесту је турска вјера тврда.
0218 Па префати дугу граналију,
0219 Ја кака је дуга граналија,
0220 Таке бреше у по Беча нема.
0221 На бреши су три пафте од злата,
0222 Свака пафта триста магјарија.
0223 Ја откле је брешу набавио?
0224 У Млетци је влашки окована,
0225 А у турском Скадру опремана,
0226 Па га ето низ високу кулу,
0227 Он опремна затече ђогата,
0228 Гдје га Ајка по авлији вода.
0229 Халил приде Ајки и ђогату
0230 Хегбе меће кабаницу веже,
0231 Па од сестре ата прифатио,
0232 А Ајком се својом халалио:
0233 „Дај халали моја мила секо,
0234 Јер се за час море погинути,
0235 Далеко је до Обзира сићи“.
0236 Туј се братац сестром халалио,
0237 Није фајде крити му јунаштва.
0238 Нит се седла прима ни ђогата,
0239 Већ са земље у седло ускочи;
0240 А кроз руке промаче кајасе.
0241 Ајкуна му врата отворила,
0242 Халил свога ишћера ђогата;
0243 Па отишће до Обзира града.
0244 Ведро бјеше, па се наоблачи,
0245 Из облака киша ударила.
0246 А планине магла притиснула,
0247 Не види се Халки путовати.
0248 Тако Халил јаше на ђогату,
0249 Јаше Халил за четири дана,
0250 И четири ноћи страховите.
0251 Нити знаде куд гони ђогата,
0252 Нити знаде гдје је ни како је,
0253 У којој је царевој држави,
0254 Јер Халила магла освојила.
0255 Кад му пето јутро освануло,
0256 А магла му брду полетила,
0257 Иза магле угријало сунце.
0258 Кад погледа Халил са ђогата,
0259 Прама себи варош угледао;
0260 Мислио се Халил на ђогату,
0261 Рабум Боже, на свему ти хвала,
0262 Каква ј’ ово царева паланка?
0263 Па устави дебела ђогата.
0264 У планини одсиде ђогата,
0265 Па привеза за јелу ђогата.
0266 Халил сједе у зелену траву,
0267 Док га неко у планини викну:
0268 „О копиле Хрњичин Халиле!
0269 Ево има пуни петнест дана,
0270 Како тебе по планини тражим.
0271 Јутрос ме је мира намирила,
0272 Јер ја тебе у планини нагјо.
0273 Разапни ми токе на прсима,
0274 Жао ми је токе крвавити“.
0275 Кад то зачу Мујагин Халиле
0276 До ђогата коња долетио,
0277 Па прифати дугу граналију,
0278 Граналију очима пренио,
0279 Док му изби алат низ планину,
0280 На њему се сердар изпричио,
0281 На њему је магјарско одило.
0282 Свитли му се круна над очима,
0283 Сјаје му се токе кроз бркове.
0284 Онда Халил вако промислио:
0285 Рабум Боже, на свему ти фала;
0286 Да би био влаше на алату,
0287 Ја би влаха лахко погубио;
0288 Вавик ми је казивао Мујо:
0289 Грихота је убити јунака,
0290 Из приваре обадва ми сви’та.
0291 Преко пушке Халил проговара:
0292 „О влашчићу, на коњу алату,
0293 Рећи немој, да сам преварио;
0294 Убићу те зло ме не убило“.
0295 Кад то очу сердар на алату,
0296 Па он викну гојеног Халила:
0297 „Себи пушку Мујагин Халиле,
0298 Зар ћеш убит побратима свога,
0299 Свога побру Куртагић Мухана“.
0300 Кад то зачу Мујагин Халиле,
0301 Он од себе баци граналију.
0302 Полетише један до другога
0303 Гдје се срили, туј се загрлили.
0304 Питаше се за мир и за здравље.
0305 Кад рекоше, да су здраво били,
0306 Онда вели Мујагин Халиле:
0307 „Побратиме Куртагић Мухане!
0308 Доклен си се побро опремио,
0309 И алата замучио свога“.
0310 А вели му Куртагић Мухане:
0311 „Побратиме гојешан Халиле,
0312 Ја сам побро био у беглуку,
0313 Кад си реко до Обзира поћи
0314 Порад нашег Тала Ибрахима.
0315 Ја се побро такум учинио,
0316 Ја за тобом пошо до Обзира;
0317 Па ево ме срећа намирила,
0318 Да се с тобом ја састанем побро,
0319 Ићи ћемо до Обзира града.
0320 Веће побро гојешан Халиле,
0321 Што с ’влико забавио Халко“.
0322 А вели му Халил у планини:
0323 „Не питај ме Куртагић Мухане,
0324 Ево јутро освануло пето,
0325 А ја не знам ђе сам и како сам,
0326 Јер су мене магле освојиле,
0327 Већ мој побро Куртагић Мухане,
0328 Који ј’ ово варош на ћенару“.
0329 А вели му Мухан лакрдију:
0330 „Ово варош није на ћенару,
0331 Већ је ово чардак у планини
0332 На главици, и Араповићи,
0333 Дрвен чардак Арап Мехмедаге,
0334 Што главице од каура чува
0335 Су својије хиљаду пандура“.
0336 Туде обе одсједоше побре,
0337 Мало сјели и одморили се,
0338 Док се очу хука низ планину,
0339 Док ево ти Арап Мехмедаге,
0340 Ђе он врана јаше великога,
0341 Управио вранца у планини.
0342 Он угледа оба побратима,
0343 Па потеже сабљу од појаса,
0344 А он викну оба побратима:
0345 „Ево има дванајест година,
0346 Како чардак у планини чувам,
0347 Јоште влаха пропустио нисам.
0348 Ви сте мене мегер преварили,
0349 Па сте прошли на широку Лику,
0350 Ал ево вам вира Мехмедова,
0351 Сад ћу оба главом раставити“.
0352 А викну га у планини Мухо:
0353 „Себи сабљу Арап Мехмедага,
0354 Зар ’ш посићи побратима свога?
0355 Побратима Куртагић Мухана“.
0356 Кад то Арап зачу Мехмедага,
0357 Он погрми Куртагић Мухану,
0358 Ђе се срили, туј се загрлили,
0359 За јуначко питаше се здравље.
0360 Кад рекоше, да су здраво били,
0361 Онда вели Куртагић Мухане:
0362 „О газио Арап Мехмедага,
0363 Куд си ага ата замучио?“
0364 А вели му Арап Мехмедага:
0365 „О Мукане сладак побратиме,
0366 Мени Мухо ситна књига дође
0367 Од мог побре Ћорфезкога бана,
0368 Мене побро зове у сватове,
0369 Да му сиђем до Ћорфеза била
0370 Су својије хиљаду пандура,
0371 Да му будем куме код дивојке,
0372 Јер се бане јесте оженио,
0373 Липом Анђом бана обзирскога;
0374 Још ми пише од Ћорфеза бане,
0375 Да му најдем ата од мејдана,
0376 У кога се могу поуздати,
0377 Који море пољем полетити,
0378 Јер ће бити велика обдуља,
0379 Јер је бане турио обдуљу,
0380 Удо Анђу, заметно кошију,
0381 На кошији Туркиња дивојка
0382 Са Рудине, испрама Удбине,
0383 Липа Злата Хаџи Муминова,
0384 Јер је влашче Злату заробило,
0385 Па сам пошо на Кладушу Муји,
0386 Да ми брата и ђогата даде,
0387 Да га сведем до влашког Обзира,
0388 Не би ли га мира намирила,
0389 Да утече у Обзиру граду,
0390 Да изнесе Хаџијину Злату,
0391 На срамоту свем влашкоме крсту,
0392 У гајрету цару ал Осману“.
0393 Кад те Мухо разумио ричи,
0394 Па он вели Арап Мехмедаги:
0395 „О газио Арап Мехмедаго,
0396 Добро ти си јутро поранио,
0397 На боље си мисто потрефио,
0398 Овгје ти је Халил са ђогатом,
0399 Не треба ти ићи на Кладушу,
0400 Ни молити Мује за ђогата“.
0401 Кад те Арап ричи разумио,
0402 Па полети Мујину Халилу,
0403 Пољуби га у чело јуначко,
0404 Па он вели гојеном Халилу,
0405 „Ја богати Мујагин Халиле,
0406 Би ли са мном сишо до Обзира,
0407 Да полетиш дебела ђогата
0408 Не би ли те мио Бог помого,
0409 Да однесеш хаџијину Злату“.
0410 Моли њега Арап Мехмедага,
0411 И моли га Куртагић Мухане;
0412 Ал им фајде од молења нема;
0413 Док ста вика гојеног Халила:
0414 „О чу ли ме Арап Мехмедага
0415 Теби фајде ни молења нема,
0416 Док ми нећеш тврду виру дати,
0417 Да ћеш мени у јардуму бити.
0418 Ја сам пошо до Обзира града,
0419 И ђогата замучио свога.
0420 Ето тамо у Обзиру граду
0421 У тавници обзирскога бана
0422 Има сужањ Ибрахиме Тале,
0423 Ево има седам годиница,
0424 Па сам пошо избавити Талу,
0425 Ако мени мио Бог помогне.
0426 Већ чу ли ме Арап Мехмедага:
0427 Ако ћеш ми Талу извадити,
0428 Да га сведем на широку Лику,
0429 Ја ћу коња замучити свога,
0430 И ићемо до влашког Обзира“.
0431 Кад то Арап очу Мехмедага,
0432 Па он вели гојеном Халилу:
0433 „Ево теби вира Мехмедова,
0434 Ја ћу теби Талу избавити,
0435 Ја ћу своју изгубити главу“.
0436 Па отале сва три покренуше,
0437 И сигјоше дрвену чардаку.
0438 Туде они конак учинише
0439 И у јутро рано подранише.
0440 Онда Арап вели Мехмедага:
0441 „О Халиле кладушког Хрњице
0442 Метнућемо у колане ђогу,
0443 Па на слуге хршум учинимо“.
0444 Опремају ђогу Халилова,
0445 А спреми се Арап Мехмедага,
0446 И поведе оба побратима.
0447 Он подиже хиљаду пандура,
0448 И поведе у колани ђогу.
0449 Под Халила вранца подметнуо.
0450 Куд год ишли, до Ћорфеза сишли.
0451 Кад догјоше до банове куле,
0452 У авлији дивно коло игра,
0453 Коло води тријест дивојака,
0454 Коловогја банова Ружица
0455 Мила сека бана ћорфезкога.
0456 Бан је њиха добро дочекао.
0457 Туде они ноћцу заноћили.
0458 Кад у јутро рано подранили,
0459 Отале су они покренули,
0460 Оде бане до Обзира била.
0461 Да видимо бана Ћорфескога,
0462 Први јаше од Ћорфеза бане,
0463 За њим јаше Арап Мехмедага,
0464 Па за њиме гојешан Халиле,
0465 За њим Мухан јаше Куртагићу,
0466 Па за њима хиљаду пандура,
0467 Па банова сила и ордија.
0468 Да видимо Арап Мехмедаге,
0469 Гдје он бану вели Ћорфезкоме:
0470 „Пријатељу од Ћорфеза бане,
0471 Ово су ми моји пријатељи,
0472 А што замном јашу усобице,
0473 Ово ми је на коњу гаврану,
0474 Што му ђогу у колани водим,
0475 Ово ј’ главом Виде барјактаре
0476 Од обора и Дољњег-Котара,
0477 Љуће гује у котару неима,
0478 А бржега неима Хајвана
0479 Од ђогата Вида бајрактара.
0480 А ово је на коњу алату,
0481 Ово ј’ главом Комлен барјактару“.
0482 Тако они јашу на коњима,
0483 Куд год иду до Обзира сишли,
0484 Помол’ ше се влашкоме Обзиру.
0485 Далеко их бане угледао,
0486 На топчије хршум учинио.
0487 Са Обзира дрмнуше топови,
0488 Шенлук чини од Обзира бане,
0489 Зет му дојде од Ћорфеза бане,
0490 И са баном Арап Мехмедага,
0491 За Арапом Виде барјактаре,
0492 Па поред њим Комлен барјактаре,
0493 Па за њима хиљаду пандура,
0494 И банова сила и ордија.
0495 Бан обзирски хршум учинио,
0496 Брзо слуге повед’те кобилу,
0497 Ваља мени пред зета изаћи,
0498 Дочекати свате пред капијом.
0499 Па се бане спреми у одаји
0500 А префати плоску рогатицу,
0501 Па га ето низ високу кулу,
0502 А поклопи врану бедевију,
0503 Па га ето пред градску капију,
0504 А дочека бана пред капијом,
0505 Па он зету плоску наздравио,
0506 Зет наздрави Арап Мехмедаги,
0507 Мехмедага Нухан барјактару,
0508 А барјактар гојеном Халилу.
0509 Када плоска паде до Халила,
0510 Халил мало из плоске потегну,
0511 Више себе плоску подигнуо.
0512 Па погледа плоску рогатицу
0513 Ја кака је плоска рогатица
0514 Сва је плоска ишарата златом,
0515 Обручи јој од срме салити.
0516 Онда Халил плоску префатио,
0517 Па овако плосци говорио:
0518 „Добре плоске бана Обзирскога
0519 Вјере ми је не дам од себека,
0520 Да би куће никад не видио.
0521 Кад ја сидем на широку Лику,
0522 И ја догјем на нашу Крајину,
0523 С чим ћу брата даровати свога;
0524 Ја ћу њему плоску поклонити.“
0525 Па о ункош плоску објесио.
0526 А ста вика обзирскога бана:
0527 „О мој зете, од Ћорфеза бане,
0528 Дај ми плоску бане од Ћорфеза.“
0529 А ста вика од Ћорфеза бана:
0530 „Дај ми плоску Арап Мехмедага.“
0531 А ста вика Арап Мехмедаге:
0532 „Дај ми плоску Мухан барјактаре.“
0533 А ста вика Мухан барјактара:
0534 „Мучи ага Арап Мехмедага
0535 Ја не смијем плоске заискати,
0536 Од Турчина гојеног Халила,
0537 Јер ће Халил кавгу заметнути.“
0538 Кад то Арап зачу Мехмедага,
0539 Па он вели од Ћорфеза бану:
0540 „О мој куме од Ћорфеза бане,
0541 Ја не смијем плоске заискати
0542 Од нашега Вида барјактара,
0543 Јер ће Виде заметнути кавгу.“
0544 Кад те бане разумио ричи,
0545 Па он бану вели Обзирскоме:
0546 „Мучи бане муком замукнуо,
0547 Ти не тражи плоске рогатице;
0548 Ти ћеш мени плоску поклонити.“
0549 Тако они дошли до Обзира.
0550 Кад догјоше до банове куле
0551 У авлију бана Обзирскога,
0552 Халил свога узјахо ђогата,
0553 А под собом ђогу разљутио
0554 Кад упаде Халил у авлију,
0555 У авлији дивно коло игра,
0556 Коло води тријест дивојака
0557 Коловогја банова Аница,
0558 До ње Јела Обор капетана,
0559 Па до Јеле Мила Иванова,
0560 Липа Милка свег римлука дика,
0561 И до Миле Злата са Рудина
0562 Па остале китли дивичице.
0563 Ја што рече Злата Муминова:
0564 „О Јелице моја госпојице,
0565 Ти ме вавик питаш у Обзиру,
0566 За Турчина Мујова Халила,
0567 Сада Ане сладка госпојице
0568 Оној’ Ане Халил на ђогату
0569 Што му с’ маман ђого помамио.“
0570 Кад те Ана разумила ричи
0571 Она вели својим другарицам:
0572 „О Бога вам моје другарице,
0573 Мене јако глава заболила,
0574 Већ су ноне мене заболиле
0575 Водајући коло по авлији,
0576 Сада одо у високу кулу,
0577 А ви друге коло окрећите.“
0578 Па Аница окрену у кулу,
0579 Оста Јела коло окрећући.
0580 И Златија окрену за Аном.
0581 Да видимо Обзирскога бана,
0582 Кад дочека зета у Обзиру,
0583 Шенлук чини од Обзира бане,
0584 На Обзиру пуцају топови.
0585 Сав се Обзир бутум упалио.
0586 Да видимо Влаха у Обзиру,
0587 Бацају се камена с рамена,
0588 Одбацује од Задра Тодоре.
0589 Кад то види Арап Мехмедага,
0590 Па га ето бану у авлију,
0591 А гдје му је друштво одјахало,
0592 Па он вели гојеном Халилу:
0593 „О чули ме, гојени Халиле,
0594 Хајде Виде пред градску капију,
0595 Гдје се баца камена с рамена;
0596 Ако с’ можеш у се поуздати,
0597 Да одбациш од Задра Тодору.“
0598 Одмах Халил на ноге скочио,
0599 Па га ето пред градску капију,
0600 Гдје се баца камена с рамена,
0601 Па префати камен пред капијом.
0602 Свима Халил одбаци камена,
0603 Кол’ко Халил одбаци Тодору,
0604 Мого би се Тодор укопати,
0605 И још један лећи поред њега.
0606 Врло мучно од Задра Тодору,
0607 Поскакаше скока јуначкога,
0608 Одскакује од Задра Тодоре.
0609 Онда викну Арап Мехмедага:
0610 „О Мухане, бегов барјактару,
0611 Ти си Мухо лагахан на ногу,
0612 Хајде скочи скока јуначкога,
0613 А одскочи од Задра Тодору,
0614 Ако с’ можеш у се поуздати,
0615 Да одскочиш од Задра Тодору.“
0616 Одмах Мухан пред капију догје,
0617 Па поскака скока јуначкода;
0618 Он одскочи скока јуначкога,
0619 Врло мучно од Задра Тодору.
0620 Туде њима мрак на земљу паде,
0621 Туде они конак учинише,
0622 А код куле бана Обзирскога.
0623 Сједи бане у високој кули,
0624 И код њега од Ћорфеза бане,
0625 И са њима Арап Мехмедага,
0626 И код њиха гојешан Халиле,
0627 И са њима Мухан барјактаре.
0628 Да видимо младе Анђелије,
0629 Она вели Злати Хаџијиној:
0630 „Та Златијо Хаџи Муминова,
0631 Јел’ истина Туркињо дивојко,
0632 Јели оно Халил са Кладуше?“
0633 „Ах јест Анђе, господства ми твога,
0634 Баш у главу Хрњичин Халиле,
0635 Ја је оно, ја га другог неја.“
0636 Кад те Ана ричи разумила,
0637 Она шапну Арап Мехмедаги,
0638 Да јој Халку спреми у одају,
0639 Да он с њоме ноћи у одаји.
0640 Лахко му је било пришаптати,
0641 Јер су Власи пјани у одаји.
0642 Онда викну Арап Мехмедага:
0643 „Мој пријане од Обзира бане,
0644 Би ли мене ћео послушати,
0645 И меника изун припушћати.
0646 Мене Виде моли барјактаре,
0647 Да ја тебе молим на одаји,
0648 Он имаде за обдуље ђогу,
0649 Ђого ће му сутра полетити,
0650 А на Злату Хаџи Муминаге,
0651 Па би ћео Виде барјактаре,
0652 Да он иде у шикли одају,
0653 А да Злату види Хаџијину,
0654 Јел’ се им’о зашто замучити,
0655 И ђогата у колан метнути.“
0656 То је бане одмах дозволио.
0657 Да видимо гојеног Халила,
0658 Ди он скочи на ноге лагане,
0659 Па га ето у шикли одају,
0660 У одају дилбер Анђелије,
0661 А гдје сједи Хаџијина Злата,
0662 Онда Халил сједе у одаји.
0663 Да видимо дилбер Анђелије,
0664 Она вели Мујину Халилу:
0665 „Срце, душо Мујагин Халиле,
0666 Би ли мени тврду виру дао,
0667 Да ме бану упустити нећеш,
0668 Да ја теби своје лице дадем,
0669 Ти да моје сад обљубиш лице.“
0670 Халил јој се куне у одаји:
0671 „Нећу Анђе обадва ми свита,
0672 Твога лица нећу обљубити,
0673 По три пут ти моју виру дајем,
0674 Да те други пољубити неће,
0675 Док је жива гојеног Халила.“
0676 Кад те Анђа ричи разумила,
0677 Па потече гојеном Халилу:
0678 „Срце, душо Мустафин Халиле,
0679 Немој мене бану поклонити,
0680 Служићу те на Кладуши билој,
0681 Па ме љуби, кад год се пробудиш,
0682 Халал теби моје миловање.“
0683 Па прегрли Мујина Халила,
0684 А Халилу дрмну по кријелу,
0685 Преко њега руку прехитрила,
0686 На Халила навали ракију,
0687 Све му мезу из два прста даје,
0688 Све га поји из златне чашице,
0689 Тако они зоре дочекаше.
0690 Кад у јутро рано подранили,
0691 Да видимо гојеног Халила,
0692 Халил оде баним на одају,
0693 Док на граду пукоше топови,
0694 По Обзиру огријало сунце.
0695 Повикаше по граду телали:
0696 „Тко имаде ата за обдуље,
0697 Нека иде пред градску капију,
0698 Сада ће се коњи одводити,
0699 Ваља ате уз поље повести.“
0700 Халил свога примио ђогата,
0701 Па он ђоги марифете знаде,
0702 Јер ђогата Халил научио,
0703 Кад изведе дебела ђогата,
0704 А ђого му уши оклепио,
0705 А бијеле зубе искесио.
0706 Све четири ноге пошклецују,
0707 Јер га Халил тому научио,
0708 Ког ће Халил првог утукати.
0709 Првог трефи Арап Мехмедагу,
0710 Кад му ага угледа ђогата,
0711 Па он вели Мујину Халилу:
0712 „О Халиле, божји несретниче,
0713 Јесам ли ти јучер говорио,
0714 Да не јашеш дебела ђогата,
0715 Прећеро си дебела ђогата,
0716 Цркнуће ти ђогат до сахата.“
0717 Крај њег’ Халил проведе ђогата,
0718 Пред капију изведе ђогата,
0719 Туј се ати пред капијом пишу,
0720 Који пољем хоће полетити.
0721 Тко упише коња пред капијом,
0722 Свако дадне четири дуката.
0723 Халил свога уписа ђогата,
0724 И он даде четири дуката.
0725 На Халилу тефтер притворише.
0726 Таман триста ата и парипа,
0727 И кобила шахин бедевија.
0728 Кад рекоше, коње поведоше,
0729 Одведоше уз поље зелено;
0730 Док ево ти варакли кочија,
0731 Под кочија двије бедевије,
0732 И у њима Туркиња дивојка,
0733 Липа Злата Хаџи Муминова.
0734 На кошију Злату изведоше,
0735 Да видимо, ате доведоше,
0736 За ибришим гајтан заведоше,
0737 Гајтан пуче, коњи потекоше,
0738 Халил држи дебела ђогата,
0739 Не да му се ђогат узјахати,
0740 Док превари дебела ђогата,
0741 Па у седло ускочи ђогату,
0742 Мало хакну на ђогата викну.
0743 Иде Халил и коње пролази,
0744 Вавик јаше дебела ђогата,
0745 Мисли Халил, жалосна му мајка,
0746 Да је ђогат први уз пољане,
0747 Док га вила из облака викну:
0748 „О Халиле сестре не желио,
0749 Гони коња, ја ти жива била.
0750 Пред тобом је још седмеро коња,
0751 Дви кобиле бана Задарскога,
0752 Дви кобиле бана Ћорфескога,
0753 Добар вранац Гавран капетана,
0754 Са Ислама са Дољњег – Котара,
0755 Добар алат Грге капетана,
0756 Од влашкога шехер Дубровника,
0757 И кобила Сењског капетана,
0758 Ту кобилу у крилате пишу.
0759 На њој сестрић Сењског капетана,
0760 По имену нејачак Тадија.
0761 И он Злати јесте муштерија.“
0762 Кад те Халил разумио ри’чи,
0763 Гдје га сестра из облака виче,
0764 Па плетену потеже канџију,
0765 Наноси је на очи ђогату.
0766 Кад му ђогат опази канџију,
0767 Па се ђого по земљи пружио,
0768 По њему се Халил покупио,
0769 Часом стиже двије бедевије,
0770 Гдје их стиже, остави их за се.
0771 Опет стиже двије бедевије,
0772 И те Халил на пољани прогје,
0773 Док достиже врана Иванова,
0774 И крај њега ђогат пролазио.
0775 Крај алата наметну ђогата,
0776 Док он стиже брзу бедевију,
0777 Бедевију Сењског капетана,
0778 И на њојзи нејака Тадију.
0779 Крај њег Халил наћера ђогата,
0780 А викну га нејачак Тадија:
0781 „О видиш ли Виде барјактаре,
0782 Отпале ти плоче у ђогата,
0783 Из ђогата црна лије крвца.“
0784 А викну га Халил са ђогата:
0785 „О чу ли ме од Сења Тадија,
0786 Ниси нашо ког ћеш преварити.“
0787 Па покрај њег наћера ђогата,
0788 А викну га нејачак Тадија:
0789 „Не прогони дебела ђогата,
0790 Џаба теби барило цекина,
0791 И даћу ти пет стотин цекина,
0792 Не губи ми бедевији нама.“
0793 Ал то Халил ни да хаје неће,
0794 Већ покрај њег проћера ђогата.
0795 Први Халил на кошију сиде,
0796 А допаде Злата до ђогата,
0797 Грли љуби дебела ђогата:
0798 „О ђогате господара свога,
0799 Није л’ Бог д’о од Бога сугјено,
0800 Неш ли тамо на границу сићи,
0801 Да ја видим земље по Турчији,
0802 Јоште данас, па више никада.“
0803 Кад те Халил разумио ричи,
0804 Па он Злати вели Муминовој:
0805 „О Златијо Хаџи Муминова,
0806 Што говориш непристале ричи,
0807 С таки ричи полијећу главе,
0808 Ако узмем плетену канџију,
0809 На теби ћу убит антерију.“
0810 Врло мило Арап Мехмедаги,
0811 Што је Халил однио кошију,
0812 И однио Злату Муминаге.
0813 Туде они ноћцу заноћили,
0814 И у јутро рано поранише,
0815 Од Обзира кренуше сватови,
0816 Поведоше банову Аницу,
0817 Да ожене бана Ћорфескога.
0818 Халил носи Злату Муминову.
0819 Први јаше од Ћорфеза бане,
0820 Па за њиме Арап Мехмедага,
0821 За њим оба јашу побратима,
0822 С десне стране гојешан Халиле,
0823 А с лијева Нукић Ибрахиме;
0824 Док ста вика гојеног Халила:
0825 „Ја Турчине Арап Мехмедага,
0826 Кад смо пошли од чардака твога,
0827 Јеси ли ми тврду виру дао,
0828 Да ћеш мени извест Ибрахима
0829 Из зидина Обзирскога бана.“
0830 Онда Арап вели Мехмедага:
0831 „Побратиме од Ћорфеза бане,
0832 Ми кренусмо из Обзира била.
0833 А имаде у твог пријатеља,
0834 Има Турчин у ледну зиндану,
0835 Са Трновца Ибрахима Тале.
0836 Дај нам ишћи Талу Ибрахима,
0837 Нека с нама до Ћорфеза сиде,
0838 Па кад Тале до Ћорфеза сиде,
0839 Ти ћеш бане чинити весеље,
0840 Онда Талу на колац дигнути,
0841 Нек се и то приповида бане.“
0842 Одмах викну од Ћорфеза бане:
0843 „О мој старче од Обзира бане,
0844 Ти имадеш у своме зиндану
0845 Њекакога бијесна Турчина,
0846 Са Трновца Талу Личанина.
0847 Хај изведи Талу из зиндана,
0848 Ја ћу њега свести до Ћорфеза,
0849 Па кад будем чинио весеље,
0850 Ја ћу Талу на колац дигнути,
0851 Нек се и то приповида бане.“
0852 Одмах бане на то престануо,
0853 Изведоше Талу из зиндана,
0854 Поведоше до Ћорфеза града.
0855 Да видимо Арап Мехмедагу,
0856 Ди он вели Ћорфескоме бану:
0857 „Побратиме од Ћорфеза бане,
0858 Дедер Тали ти одриши руке,
0859 Сигуран ћу бити за Турчина,
0860 Да ће теби до Ћорфеза сићи,
0861 Да ти никуд побигнути неће,
0862 Док је мога Вида бајрактара.“
0863 Одмах бане Талу одришио,
0864 Тако они сишли до Ћорфеза.
0865 Кад у Ћорфез ате утираше.
0866 Кад погледа Халил са ђогата,
0867 На капији чудо угледао,
0868 Он угледа до два игумана,
0869 Преко себе књиге прибацили,
0870 Отворили велике ингјиле.
0871 Позна Халил оба игумана,
0872 Јер је једно Лика Мустајбеже,
0873 А друго је стари Чејванага,
0874 А двори их арнаут Османе,
0875 У тебдилу катанском одилу.
0876 Кад погледа Халил са ђогата,
0877 Он угледа Мују на гаврану
0878 Гдје се тебдил учинио Мујо.
0879 Кад погледа гојешан Халиле,
0880 Ал пун Ћорфез лички набодица,
0881 У тебдилу каурском одилу,
0882 Тако они догјоше до куле.
0883 Када бане догје у авлију,
0884 Одмах бане у кулу изиде,
0885 И са њиме Арап Мехмедага,
0886 Изагјоше оба побратима,
0887 И са њима Арапово друштво,
0888 Оставише Талу на авлији,
0889 Да им кулу и авлију чува.
0890 Дадоше му дринову тољагу,
0891 Авлинска му претворише врата.
0892 Да видимо бана Ћорфезкога,
0893 Гдје на Турке навали ракију,
0894 Па опоји Арап Мехмедагу,
0895 И са њиме оба побратима,
0896 И са њима сву дружину редом,
0897 Сваком глава паде без узглавља,
0898 Да видимо бана Ћорфезкога,
0899 Какву хилу бане направио,
0900 Кад је бутум Турке опојио,
0901 Па он појде низ високу кулу,
0902 Да он зове уписне солдате,
0903 Да повежу Турке у одаји.
0904 Ситио се од Ћорфеза бане,
0905 Да ће њега Арап преварити,
0906 Да је са њим гојешан Халиле,
0907 И побро му Нукић Ибрахиме,
0908 Па је ћео Турке повезати,
0909 И бацити на дно у тавницу,
0910 Када бане изби на авлију
0911 Кад ал Тале стоји на авлији,
0912 У руци му дренова тољага.
0913 Бане појде да отвори врата,
0914 А Тале га у авлији викну:
0915 „Ко то ноћас по авлији хода?“
0916 Бане ми је вако говорио:
0917 „Да не пушћам никог на капију,
0918 А дао ми дринову тољагу,
0919 Да би когод мени ударио,
0920 Да му судим дриновом тољагом.“
0921 А викну га бане у авлији:
0922 „Ја сам Тале моје дите драго!“
0923 А вели му Тале у авлији:
0924 „Ноћас на те овди гледајући,
0925 Није говор бана Ћорфезкога,
0926 Нећеш мене ноћас преварити,
0927 И капије ове отворити,
0928 Док те Тале добро не познаде.“
0929 Па му Тале у авлији приде,
0930 Кад познаде бана Ћорфезкога,
0931 Удари га Тале на авлији.
0932 Како га је Тале ударио,
0933 Бана одмах земљом саставио.
0934 Не ћеде га више ударати
0935 Већ се Тале од њег повратио,
0936 Па га ето у високу кулу,
0937 У одаји Тале улазио,
0938 Кад ал спава Арап Мехмедага,
0939 И код њега оба побратима
0940 И остало Арапово друштво.
0941 Сваком Тале приде у одаји,
0942 Сваког Тале ногом ударио,
0943 И овако њима говорио:
0944 „Свак на ноге мртви сан заспали,
0945 Колико сте лакоми на пиће,
0946 Свију вас је бане напојио,
0947 Мислио је хилу учинити,
0948 Хотио је викати солдате,
0949 Да повеже васке у одаји.
0950 Бог му није дао преварити,
0951 Мало сам се томе оситио,
0952 Кад је мени сишо у авлију,
0953 А да зове уписне солдате.
0954 Ја сам њега мало дофатио,
0955 Хитимице али смртимице.
0956 Не треба му мехлем ударати,
0957 Нит му више треба устајати.“
0958 Кад то чуше Турци у одаји,
0959 Одмах они на ноге скочише;
0960 Сваки своје уграби оружје,
0961 Сваки пуче из пушака мали.
0962 То остали чуше Удбињани,
0963 Јер су Турци Ћорфез притиснули,
0964 По кахвама и по мејханама,
0965 У тебдили каурски одили.
0966 Ко је чуо пушке у Ћорфезу,
0967 Свако одмах на ноге скочио,
0968 По Ћорфезу заметну се ларма;
0969 Грми сјева а крв се прољева,
0970 Усобице два бијела дана.
0971 Нити момци једу гурабија,
0972 Нити ати арпе угрухане.
0973 Кад им треће јутро освануло,
0974 Бег ишћеро дебела голуба,
0975 Богу гђулбе дову проучио,
0976 Јер је тама пала по Ћорфезу.
0977 Није тама што је од године,
0978 Већ од брза праха и олова.
0979 Код Бога му кабул дова била,
0980 Бог му даде вихра са планине,
0981 Па му маглу разби у крајеве.
0982 Кад полгеда Лика од голуба,
0983 Кад се пуше по Ћорфезу куле,
0984 Јер су Турци куле попалили,
0985 Добра њима срећа послужила,
0986 Па су Турци добро задобили,
0987 Поробили Ћорфез по ћенару;
0988 Поробили ватром попалили,
0989 И банову кулу поробили,
0990 Поробили па је упалили.
0991 Да видимо гојеног Халила,
0992 Он Аницу себи уграбио,
0993 А Златију побри поклонио,
0994 Своме побри Арнаут Осману.
0995 Туде Турци добро задобили,
0996 Сваком Лика право подилио.
0997 Сваком здраву један пај запао,
0998 А рањену по два запануло,
0999 Јер ће један Машину берберу.
1000 Ко погино по пет запануло,
1001 Нек’ му с’ дица хране на оџаку.
1002 Лика своје покопа шехите,
1003 А рањеним сала начинуо.
1004 Млого Лика стеко рањеника,
1005 Ал је тако од Бога сугјено,
1006 Не пита се ко је погинуо,
1007 Већ на ком је мегдан остануо.
1008 Крену Лика војском од Ћорфеза,
1009 Када Лика сиде на Удбину,
1010 Он ожени Арнаут Османа,
1011 С липом Златом Хаџи Муминаге.
1012 Оде Халил с Мујом на Кладушу,
1013 Потурчио Анђелију младу,
1014 Потурчио нићах учинио.
1015 С њоме Халил пород изродио,
1016 Шест синова и једну дивојку,
1017 Нек не жели зета за живота.
1018 Тако се је Тале избавио!
1019 Не пива се свадба ни женитба,
1020 Већ се пјева Тале из тавнице.



Извор[уреди]

Муслиманске народне јуначке пјесме, сакупио Есад Хаџиомерспахић, у Бањој Луци, 1909.