Тако је морало бити (драма у три чина)/26
VI
СОФИЈА, ПРЕЂАШЊИ
СОФИЈА (долази споља) Писмо сам предала.
ЂОРЂЕ: У руке?
СОФИЈА: Не, господин није био код куће.
ЂОРЂЕ (Јели) То опет не значи ништа, то је губљење времена. Јело, сад, је ли, не постоји ништа више чега би се смели бојати, што би нас могло пречити? Наоружани смо храброшћу и ја и ти. Одобраваш ли да пођем сам наћи га?
ЈЕЛА: Иди, иди сад и... слушај... прими и најтеже услове... и најтеже услове, Иди, пожури!
ЂОРЂЕ: Довиђења! (Оде журно)
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|