Tako je moralo biti (drama u tri čina)/2
II
ĐORĐE i JELA
ĐORĐE (pali cigaretu i sedi zabrinuto)
JELA (posle izvesne pauze, dolazi iz svoje sobe u ukusnoj jutarnjoj haljini)
ĐORĐE (pođe joj hitno u susret) Dobar dan, Jelo, dobar dan i srećan ti dan! (Hteo bi da se poljubi sa njom, no ona mu, bez ushićenja, pruža samo ruku.)
JELA: Hvala! Ja sam mislila ti si zaboravio.
ĐORĐE: Zar ja? Zar tvoj dan? Mislim na nj već mesec dana, već dva meseca.
JELA: Zar?
ĐORĐE: O, uverićeš se!
|