Тавна ноћи, тавна ти си,
кошутице, блиједа ти си!
— Како нећу блиједа бити?
Војно ми је механџија.
До поноћи у мејхани, 5
од поноћи иде кући,
халком куца на вратима:
— Отвор’ врата, буздохане!
А ја млада промирала,
док сам врата отварала. 10
Кад униђе мејханџија:
— Дај вечеру, буздохане!
А ја млада промирала,
док вечеру уносила.
Кад вечера мејханџија, 15
онда вели мејханџија:
— Стер’ душеке, буздохане!
А ја млада промирала,
док душеке простирала.
А кад леже мејханџииа: 20
— Хајд’ на руку, буздохане!
А ја млада нехтијахо,
нехтијахо на десницу.
Онда уста мејханџија
па узима буздохана. 25
Куд ме бије, крвца лије,
куд ме куца, кожа пуца,
повали ме у душеке.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 589.
