Сјевер проси у југа дјевојку,
Сјевер проси, а југ се поноси.
Њему вели суха сјеверина:
»Јуже беже, не поноси ми се!«
Проговара мека југовина: 5
»Хајд’ отале, суха сјеверино!
Кад ти пухнеш, суха сјеверино,
Све ти пржиш и гору и траву!
Ја да пухнем, мека југовина,
Сиромасим’ топал јорган зими. 10
Ја имадем до два сина своја:
Једног сина — од истока сунце,
Другог сина — сјајнога мјесеца,
Треће: кћерку, медну росу хладну«.
Проговара са истока сунце: 15
»Благо теби, моја мила мајко,
Кад си мене оваквог родила,
Све дјевојке бога моле за ме,
Да им рано гранем по сабаху,
Да дјевојке танко платно бјеле«. 20
Проговара блеђани мјесече:
»Благо теби, моја мила мајко,
Кад си мене оваквог родила;
Сви путници бога моле за ме,
Да им рано гранем по акшаму, 25
Да се њима види путовати!«.
Проговара медна роса хладна:
»Благо теби, моја мила мајко,
Кад си мене овакву родила,
Све пчелице бога моле за ме, 30
Да им рано паднем по сабаху,
Да повратим живот цветку малом
У коме ће доста меда наћи!«.
Референце
Извор
Саит Ораховац: Старе народне пјесме муслимана Босне и Херцеговине (са уводном студијом), Сарајево, "Свјетлост", 1976., стр. 652-653.
