Град градила бијела вила,
На облаку на размаку,
Троја врата саградила:
једна врата бијела платна;
Друга врата од скрлета.
Трећа врата сува злата.
Ђе су врата бијела платна,
Онђе вила ћер удаје;
Ђе су врата од скрлета,
Онђе вила сина жени;
Ђе су врата сува злата,
Онђе вила сама шеће.
Она гледа кроз ковиље,
Кроз ковиље на босиље,
Кроз босиље на сватове.
У сватови младо момче,
На њему је тан кошуља,
И сунчана и мјесечна,
Звијездами је извезена.
Питала га бијела вила:
"Окле теби тан кошуља,
И сунчана и мјесечна,
И звијездами извезена?"
Одговара младо момче:
"Не будали, бијела вило!
Мајка прела за јакости;
Снаје ткале за младости;
А сестрице училе се вести."
