Сурма - сурмоса

---

[Сурма - сурмоса]

Сурма - сурмоса,
сиња, зелена,
бела и румена.
Сурма им сесгра,
а тројица браће: 5
један ’ром,
други глув,
трећи ћорав.
Док да стигне ’ром,
да чује глув 10
и да види ћорав,
дојде вук,
узе Сурму,
ницину и заушке (Милошу);
разнесе влакно по влакно, 15
брусом трља,
воском изгоре,
метлом измете,
чешљом ишчешља.
Растури се. 20
Нигде је нема.

(268, с. 210)

---

Референце

Извор

• Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 164. бр. 257.

• Миодраговић, Ј. Народна педагогија у Срба или како наш народ подиже пород свој, Издање Задужбине Ил. М. Коларца 150, Београд, 1914., стр. 210.