Surma - surmosa,
sinja, zelena,
bela i rumena.
Surma im sesgra,
a trojica braće: 5
jedan ’rom,
drugi gluv,
treći ćorav.
Dok da stigne ’rom,
da čuje gluv 10
i da vidi ćorav,
dojde vuk,
uze Surmu,
nicinu i zauške (Milošu);
raznese vlakno po vlakno, 15
brusom trlja,
voskom izgore,
metlom izmete,
češljom iščešlja.
Rasturi se. 20
Nigde je nema.
(268, s. 210)
Pevač, mesto zapisa i napomena
Reference
Izvor
Radenković, Ljubinko: Narodne basme i bajanja; Gradina, Niš; : Jedinstvo, Priština; Svetlost Kragujevac, 1982., str. 164. br. 257.
Miodragović, J. Narodna pedagogija u Srba ili kako naš narod podiže porod svoj, Izdanje Zadužbine Il. M. Kolarca 150, Beograd, 1914., str. 210.
