Сунчева сестра и паша тиранин
(Из Црне Горе)
Извирала студена водица,
На водицу сребрна столица,
На столицу лијепа ђевојка.
Жуте су јој ноге до кољенах,
А злаћене руке до раменах, 5
Коса јој је кита ибришима.
Оно чудо по свијету пође,
И то зачу паша тиранине,
Па оправи двије своје слуге:
„Ајте, слуге, до воде студене, 10
„Да видите лијепу ђевојку;
„Ако буде. како љуђи кажу,
„Узећу је за вјерену љубу."
Ондолен се подигоше слуге,
Кад дођоше до воде студене, 15
Ал' истина, како љуђи кажу.
Па хојдоше, те паши казаше.
Силне свате паша окупио,
Он окупи сватах шес стотинах,
Те отоле хојдош' по ђевојку. 20
Кад их виђе лијепа ђевојка
Јесте млада ријеч говорила:
„Фала Богу, чуда великога!
„Да ли је се паша помамио?
„Кога хоће да узме за љубу 25
"Да он узме сунчеву сестрицу.
"Мјесечеву првобратучеду,
"Даничину Богом посестриму!"
Па се млада од земље подигла,
И бачила у џепове руке, 30
Те извади три јабуке златне,
И бачи их небу у висине.
Натаче се сватах шес стотинах,
Ко ће прије уграбит' јабуке;
Но три муње од неба пукоше: 35
Једна гађа два ђевера млада,
Друга гађа пашу на дорина,
Трећа гађа сватах шес стотинах;
Не утече ока за сједока,
Ни да каже, како погибоше! 40
