Сунце зађе, мрак по пољу паде
Сунце зађе, мрак по пољу паде,
Јетрве се у двор сазивају.
Ред се реде, на воду да иду,
Ред ми паде Миличиној мајци.
Итра беше Милица девојка, 5
Да замени своју стару мајку.
Она свлачи рухо девојачко,
Па облачи рухо невестинско,
Трже ведро, отиде на воду.
Кад код воде незнани делија, 10
Са копљем је воду замутио.
Њему вели Милица девојка:
„Не мут’ воду, незнани делија,
Јер је змају од војске дошао,
Воду иште, да окваси уста." 15
Тад’ говори незнани делија:
„Ој бога ти, гиздава девојко,
Чија с’ љуба, а чија ли сеја?“
„Ја сам љуба Змаја Змајевића,
А сеја сам Марка Крал>евића. “ — 20
Оде двору незнани делија,
Па он пита своју стару мајку:
“Када је се змају оженио?
Синоћ сам му невесту видео,
Што је лепа да јој пара нема!“ 25
Ал’ говори остарела мајка:
„Нити је се змају оженио,
Нити си му невесту видео.
То је била Милица девојка...“ —
Удари се јунак по колену: 30
„Јао мене до Бога милога,
Вараше ме Турци и ђаури,
Нико мене није преварио,
Превари ме Милица девојка!“
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
