Sunce zađe, mrak po polju pade
Sunce zađe, mrak po polju pade,
Jetrve se u dvor sazivaju.
Red se rede, na vodu da idu,
Red mi pade Miličinoj majci.
Itra beše Milica devojka, 5
Da zameni svoju staru majku.
Ona svlači ruho devojačko,
Pa oblači ruho nevestinsko,
Trže vedro, otide na vodu.
Kad kod vode neznani delija, 10
Sa kopljem je vodu zamutio.
Njemu veli Milica devojka:
„Ne mut’ vodu, neznani delija,
Jer je zmaju od vojske došao,
Vodu ište, da okvasi usta." 15
Tad’ govori neznani delija:
„Oj boga ti, gizdava devojko,
Čija s’ ljuba, a čija li seja?“
„Ja sam ljuba Zmaja Zmajevića,
A seja sam Marka Kral>evića. “ — 20
Ode dvoru neznani delija,
Pa on pita svoju staru majku:
“Kada je se zmaju oženio?
Sinoć sam mu nevestu video,
Što je lepa da joj para nema!“ 25
Al’ govori ostarela majka:
„Niti je se zmaju oženio,
Niti si mu nevestu video.
To je bila Milica devojka...“ —
Udari se junak po kolenu: 30
„Jao mene do Boga miloga,
Varaše me Turci i đauri,
Niko mene nije prevario,
Prevari me Milica devojka!“
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
