Подигле се Новопазаркиње
На теферич, да беру малине,
Међу њима Сумбул удовица;
Свака носи питу и погачу,
Удовица јање и баклаву. 5
Кад су дошле крај воде Цетиње,
Ал’ Цетиња од брда до брда.
Код њи бјеше Мео сиротица.
Од Мее су коња начиниле,
Од гаћа су седла начиниле, 10
Учкурима Меу зауздале;
Све кадуне редом прејаале,
Најотрагу Сумбул удовица
Скочи Меи на плећа јуначка.
Кад су били насред воде ладне, 15
Цикну Мео кано љута гуја:
Прогоре му на чефкен[1] кошуља.
Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, књига прва, различне женске пјесме, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1973., стр. 197.
