Султан и нејаки Јован
Колика су од Будима врата,
Толика је софра од мерџана,
На њој сједи Јованова мајка,
Она нина нејака Јована:
„Нинај, нинај, мој Јоване сине! 5
„Расти боље, мој Јоване сине!
„Да у цара преузмемо царство,
„Царевина твоја ђедовина,
„Краљевина твоја бабовина.“
Она мниде, нико је не чује, 10
То зачуле цареведелије,
Отрчаше, те цару казаше:
„Султан царе, огријано сунце!
„Колика су од Будима врата,
„Он лика је софра од мерџана, 15
„На њој сједи Јованова мајка,
„Она нина нејака Јована:
„„Нинај, нинај, мој Јоване сине!
„„Расти боље, мој Јоване сине!
„„Да у цара преузмемо царство, 20
„Царевина твоја ђедовина,
„„Краљевина твоја бабовина.““
Кадто зачу царе господаре,
Он говори својијем слугама:
„Доведите мајку и Јована.“ 25
Отидоше, те ихдоведоше.
Кад су цару на дивану били,
Питао их царе господаре:
„Је л' истина, што ми слуге кажу?“
„Истина је, царе господаре!“ 30
Тада царе на слуге нареди,
Утамницу бацишеЈована.
Мајка оде двору кукајући.
То бријеме дуго постојало,
Постојало девет годин дана, 35
Сан саснила Јованова мајка,
Да се моли цару честитоме,
Да јој даде од тамнице кључе,
Да извади кости Јованове,
Да ихжарко мал' огрије сунце. 40
Па отиде цару на дивану,
Три пут му се смјерно поклонила,
А три пута земљу пољубила,
Докје царској руци пристушила,
Па овако цару говорила: 45
„Султан царе, огријано сунце!
„Дај ти мене од тамнице кључе,
„Да извадим кости Јованове,
„Да их мало изогрије сунце.“
Цар дозива млада тамничара, 50
Да извади кости Јованове.
Кад тамничар отвори тамницу,
Сва тамница обасјала сунцем,
Колика су одтамнице врата,
Толика је софра сува злата, 55
На њој сједе два Божја анђела,
Међу њима дијете Јоване,
Он мидржи књиге јеванђеље,
Од цара је и виши и љепши.
Када слуге чудо сагледаше, 60
Отрчаше, те цару казаше,
Цар не хђеде слугам вјеровати,
Но пригрну ћурка зеленога
А под ћурком сабљу оковану.
Кад погледа тамници на врата, 65
Препаде се, чудит' му се није,
Од страха му задрхтала рука,
Изруке му сабља испанула,
Дофати је дијете Јоване,
Ману сабљом, отcјече му главу, 70
Па ето га цару на дивану,
Те он сједе на царску столицу,
Иузе му земље и градове,
На Јовану круну ударише,
Те краљева дуго и за много. 75
