Сузбијена завист

Сузбијена завист
Писац: Матија Бан

* * *

        СУЗБИЈЕНА ЗАВИСТ

О пјесниче, чемин
     С буса прозборио:
     Ко је икад бјељи
     Од мог лишћа био?
Чемине, не лудуј,
     Ти би скрио лице
     Да бјелину видиш
     Моје дјевојчице.
О пјесниче, рекла
     На то ружа кивно:
     Погледај ми лишћа
     Руменило дивно!
Не гиздај се, ружо.
     До лица би моје
     Дјевојчице лишће
     Побл'јеђело твоје.
Тад с пркосим гласом
     Вјетарац ме сретне :
     Ја с ливаде носим
     Све мирисе цв'јетне.
Заман ти се, вјетре,
     Сви мириси шире,
     У дјевојке моје
     Њедра слађе мире.
Најзад и звијезда
     Гњевно затрептила
    Велећ: ниј' од мене
     Свјетља твоја вила.
Зв'јездо, истим сјајем
     Око њој сијева,
     Ал' топлије срца
     Но зрак твој загрјева.

Извори

Матија Бан: Различне пјесме, књига 8, страна 20-21, Београд, 1892, Српска краљевска академија.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Матија Бан, умро 1903, пре 121 година.