Судбина једног разума/12

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

ДЈЕЈСТВО ДРУГО
◄   Позорје 3. ПОЗОРИЈЕ 4. Позорје 5.   ►

ПОЗОРИЈЕ 4.


(МАНОЈЛО, ПРЕЂАШНИ)


МАНОЈЛО: Господин доктор, њи десеторица дошли су и ради су купити књиге које сте издали.
ДОКТОР: Сви десеторица?
МАНОЈЛО: Сваки, кажу, оће да купи за себе, јер досад нису читали.
ДОКТОР: Што досад нису читали, требало би и казнити; но у ово време, кад је критика изишла, заслужују паметнице; подај им бадава, нека се просвете.
МАНОЈЛО: Та, господине, бар штогод нек плате.
ДОКТОР: Ништа, ништа.
МАНОЈЛО: А како ћемо подмирити они сто талира.
ДОКТОР: Одлази с цалајућим језиком и чини што сам ти заповедио! (Манојло оде.)
ДОКТОР (Шаљивцу): Ево колико може учинити пакост и злоба. Уместо да ме убију, ја већу јошт славу добијам.
ШАЉИВАЦ: Има свакојаки начина да се човек прославити може.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 164 године.