Вино пије Бановићу Стјепо,
Служи му га љуба Анђелија;
Како коју чашу наљевапе,
Све је грозним сузам' дољеваше.
Говори јој Бановићу Стјепо: 5
„Што је теби, љубо Анђелијо?
„Кад ти није никакве невоље?
„Злато носиш, по кадифи ходап,
„Шећер једеш, шербе воду пијеш,
„С тобом иду четири робиње, 10
„Те ти носе скуте и рукаве,
„Скуте носе, да се не уросе,
„А рукаве да се не окруне;
„Мој ти бабо уз кољено сједа,
„Моја мајка госпојом дозива, 15
„Моја браћа шећер-кафом поје,
„Моје секе подвив руке дворе.“
Бановићу љуба говорила:
„А бора ми, Бановићу Стјепо!
„Ако бабо уз кољено сједа, 20
„Ако сједа, и ваља да сједа,
„Много сам му благо донијела;
„Ако мајка госпојом дозива,
„Ако зове и ваља да зове,
„Ја и јесам рода господскога; 25
„Ако браћа шећер-кафом поје,
„Ако поје, и ваља да поје,
„Довела сам коње и соколе;
„Ако секе подвив руке дворе,
„Ако дворе, и ваља да дворе, 30
„Хитpу сам их везу научила,
„Танко сам им рухо сакупила.
„А бора ми, Бановићу Стјепо,
„Волим љубит' бега Јован-бега,
„Волим њега у кошуљи танкој, 35
„Него тебе све у суху злату.“
То изрече, из двора утече.
Кад то чуо Бановићу Стјепо,
Он узима троструку канџију,
Па поћера љубу Анђелију, 40
Достигну је у трећој махали,
Узима је за бијелу руку,
Љуто бије љубу Анђелију;
Куд је куца, онуд кожа пуца,
Куд је бије, онуд крвца лије. 45
Бановићу љуба говорила:
„Господаре, Бановићу Стјепо!
„Не говорим већ се шалим млада.“
Говори јој Бановићу Стјепо:
„Не бијем те, већ се шалим с тобом; 50
„Ниси мила као што си била,
„Баш да би се у злато облила.“
Српске народне пјесме из Босне и Херцеговине: Епске пјесме старијег времена. Скупио Богољуб Петрановић. На свијет издало „Српско учено друштво”. У Биограду, у државној штампарији 1867., стр. 626-627.
