Страдање Омера и Алила у Равним Котарима
0001 Гавран грче на јели зеленој,
0002 А вук вије на стини студеној,
0003 Пива чобан у гори Петровој,
0004 Па ми гавран птица проговара:
0005 „Болан вуче, из горе хајдуче,
0006 Има л’ тамо икаква шићара,
0007 Оли меса коњског, ол јунашког?”
0008 А стаде му говорити вуче:
0009 „Ај гавране, моја птицо црна,
0010 Амо нема никаква шићара,
0011 Нити меса коњског, ни јуначког,
0012 Већ је тамо у гори зеленој,
0013 Там’ у гори, на стини студеној,
0014 Витри суви капље осушише,
0015 Ја не могох ону познат крвцу,
0016 Ол је оно крвца од јунака,
0017 Од јунака, ол од коња добра.”
0018 Ал му стаде бесидит гавране:
0019 „Ој ти вуче, из горе хајдуче,
0020 Примирлиши у ту крвцу, вуче,
0021 Ако буде крвца од јунака,
0022 Мирлишат ће вином и ракијом,
0023 Ако буде крвца од коњица,
0024 Мирлишат ће травом дителином.”
0025 Они мисле, нитко их не чује,
0026 Ал то чују до два побратима,
0027 Дви делије од студене стине,
0028 Међу се су ’вако бесидили:
0029 „Ми хајдемо низ Билу планину,
0030 Хоћемо ли штогод угледати.”
0031 Кад дођоше у прву долину,
0032 Стоји јека големих јунака,
0033 Хрљавина подобрих коњица.
0034 Кад су спале побре у долину,
0035 Тот нађоше Нагојак Алила
0036 Гди с’ Алила ране обраниле,
0037 А уз њега свезана малина,
0038 Све се коњиц до земљице слиже
0039 Пак Алилу грдне ране лиже.
0040 Кад су к њему побре долазиле,
0041 Овако су њему бисидиле:
0042 „А бора ти, Нагојак Алиле!
0043 Што се теби чини на срдашцу,
0044 Ол ћеш умрит, оли приболити?”
0045 Ал им стаде бисидит Алиле:
0046 „Ласно бих ти ране приболио,
0047 Ал су моје ране на срдашцу
0048 На срдашцу: Омер и Алиле,
0049 Јер осташе дица у планинам’,
0050 У планинам’, у меким рудинам’.
0051 Јесу ли ми дица погинула?”
0052 Кад то чула до два побратима,
0053 Отидоше низ Билу планину.
0054 Кад су дошли у другу долину,
0055 Стоји јека големих јунака,
0056 Хрљавина подобрих коњица.
0057 Кад су дошле побре у долину
0058 Ту нађоше буљубашу Мују,
0059 Гди су њега ране обраниле,
0060 А уз Мују свезана ђогина;
0061 Све се ђого до земљице слиже,
0062 Пак он Муји грдне ране лиже.
0063 Веле њему до два побратима:
0064 „А бора ти, буљубаша Мујо,
0065 Гди ли бисте, ране задобисте?”
0066 А вели им буљубаша Мујо:
0067 „Амо бисмо у равним Котарим’,
0068 У њим’ бисмо и ране добисмо.”
0069 А веле му до два побратима:
0070 „А бора ти, буљубаша Мујо,
0071 А што ти се чини на срдашцу,
0072 Ол ћеш умрит, оли приболити?”
0073 Тад им стаде Мујо бесидити:
0074 „Ласно бих вам ране приболио,
0075 Ал су моје ране на срдашцу,
0076 На срдашцу: Омер и Алиле.”
0077 А кад побре ричи разумише,
0078 Тад овако Муји бесидише:
0079 „А бора ти, буљубаша Мујо!
0080 Ајдмо, Мујо, у Билу планину,
0081 Наћи хоћеш Алил и Омера,
0082 Гдино сиде под јелом зеленом,
0083 Сиде они, испијају вино.”
0084 Кад то чуо буљубаша Мујо,
0085 На ђогата коња навалио,
0086 Паде ђогат на оба колина.
0087 Докле Мујо поклопи ђогина,
0088 Оде Мујо уз Билу планину,
0089 Остадоше до два побратима,
0090 Пак одоше низ другу планину.
0091 Кад су спали у трећу долину
0092 Пак нађоше рањена делију
0093 По имену малога Османа,
0094 А уз њега свезана шарина:
0095 Све се Шарац до земљице слиже,
0096 Пак Осману грдне ране лиже.
0097 А веле му до два побратима:
0098 „А бора ти, мали Осман-ага,
0099 Гди ли бисте, ране задобисте?”
0100 А вели им мали Осман-ага:
0101 „А бора вам, до два побратима!
0102 Амо бисмо у равним Котарим’,
0103 У њем бисмо, ране задобисмо.”
0104 А веле му до два побратима:
0105 „А бора ти, ага Осман-ага,
0106 А шта ти се чини на срдашцу,
0107 Ол ћеш умрит, оли приболити?”
0108 Одговара мали Осман-ага:
0109 „А бора вам, до два побратима,
0110 Ласно бих вам ране приболио,
0111 Ал су моје ране на срдашцу,
0112 На срдашцу: Омер и Алиле.”
0113 А веле му до два побратима:
0114 „А бора ти млади Осман-ага,
0115 Ти поклопи дебела шарина,
0116 Па ти хајде на Билу планину,
0117 Наћи хоћеш Омер и Алила,
0118 Гди под јелом испијају вино.”
0119 Кад је Осман ричи разумио,
0120 На коњица свога навалио:
0121 Паде коњиц, како јање мало,
0122 Пак он оде у Билу планину.
0123 Кад узађе на Билу планину,
0124 На планину под јелу зелену,
0125 То т’ он нађе Омер и Алила,
0126 Обама су осичене главе.
0127 А под јелом једно момче спава,
0128 По имену Грујо, дите младо.
0129 Не смиде се јавити Грујици,
0130 Већ утече на билу Удбину.
