Pređi na sadržaj

Stradanje Omera i Alila u Ravnim Kotarima

Izvor: Викизворник

* * *


Stradanje Omera i Alila u Ravnim Kotarima

0001 Gavran grče na jeli zelenoj,
0002 A vuk vije na stini studenoj,
0003 Piva čoban u gori Petrovoj,
0004 Pa mi gavran ptica progovara:
0005 „Bolan vuče, iz gore hajduče,
0006 Ima l’ tamo ikakva šićara,
0007 Oli mesa konjskog, ol junaškog?”
0008 A stade mu govoriti vuče:
0009 „Aj gavrane, moja ptico crna,
0010 Amo nema nikakva šićara,
0011 Niti mesa konjskog, ni junačkog,
0012 Već je tamo u gori zelenoj,
0013 Tam’ u gori, na stini studenoj,
0014 Vitri suvi kaplje osušiše,
0015 Ja ne mogoh onu poznat krvcu,
0016 Ol je ono krvca od junaka,
0017 Od junaka, ol od konja dobra.”
0018 Al mu stade besidit gavrane:
0019 „Oj ti vuče, iz gore hajduče,
0020 Primirliši u tu krvcu, vuče,
0021 Ako bude krvca od junaka,
0022 Mirlišat će vinom i rakijom,
0023 Ako bude krvca od konjica,
0024 Mirlišat će travom ditelinom.”
0025 Oni misle, nitko ih ne čuje,
0026 Al to čuju do dva pobratima,
0027 Dvi delije od studene stine,
0028 Među se su ’vako besidili:
0029 „Mi hajdemo niz Bilu planinu,
0030 Hoćemo li štogod ugledati.”
0031 Kad dođoše u prvu dolinu,
0032 Stoji jeka golemih junaka,
0033 Hrljavina podobrih konjica.
0034 Kad su spale pobre u dolinu,
0035 Tot nađoše Nagojak Alila
0036 Gdi s’ Alila rane obranile,
0037 A uz njega svezana malina,
0038 Sve se konjic do zemljice sliže
0039 Pak Alilu grdne rane liže.
0040 Kad su k njemu pobre dolazile,
0041 Ovako su njemu bisidile:
0042 „A bora ti, Nagojak Alile!
0043 Što se tebi čini na srdašcu,
0044 Ol ćeš umrit, oli priboliti?”
0045 Al im stade bisidit Alile:
0046 „Lasno bih ti rane pribolio,
0047 Al su moje rane na srdašcu
0048 Na srdašcu: Omer i Alile,
0049 Jer ostaše dica u planinam’,
0050 U planinam’, u mekim rudinam’.
0051 Jesu li mi dica poginula?”
0052 Kad to čula do dva pobratima,
0053 Otidoše niz Bilu planinu.
0054 Kad su došli u drugu dolinu,
0055 Stoji jeka golemih junaka,
0056 Hrljavina podobrih konjica.
0057 Kad su došle pobre u dolinu
0058 Tu nađoše buljubašu Muju,
0059 Gdi su njega rane obranile,
0060 A uz Muju svezana đogina;
0061 Sve se đogo do zemljice sliže,
0062 Pak on Muji grdne rane liže.
0063 Vele njemu do dva pobratima:
0064 „A bora ti, buljubaša Mujo,
0065 Gdi li biste, rane zadobiste?”
0066 A veli im buljubaša Mujo:
0067 „Amo bismo u ravnim Kotarim’,
0068 U njim’ bismo i rane dobismo.”
0069 A vele mu do dva pobratima:
0070 „A bora ti, buljubaša Mujo,
0071 A što ti se čini na srdašcu,
0072 Ol ćeš umrit, oli priboliti?”
0073 Tad im stade Mujo besiditi:
0074 „Lasno bih vam rane pribolio,
0075 Al su moje rane na srdašcu,
0076 Na srdašcu: Omer i Alile.”
0077 A kad pobre riči razumiše,
0078 Tad ovako Muji besidiše:
0079 „A bora ti, buljubaša Mujo!
0080 Ajdmo, Mujo, u Bilu planinu,
0081 Naći hoćeš Alil i Omera,
0082 Gdino side pod jelom zelenom,
0083 Side oni, ispijaju vino.”
0084 Kad to čuo buljubaša Mujo,
0085 Na đogata konja navalio,
0086 Pade đogat na oba kolina.
0087 Dokle Mujo poklopi đogina,
0088 Ode Mujo uz Bilu planinu,
0089 Ostadoše do dva pobratima,
0090 Pak odoše niz drugu planinu.
0091 Kad su spali u treću dolinu
0092 Pak nađoše ranjena deliju
0093 Po imenu maloga Osmana,
0094 A uz njega svezana šarina:
0095 Sve se Šarac do zemljice sliže,
0096 Pak Osmanu grdne rane liže.
0097 A vele mu do dva pobratima:
0098 „A bora ti, mali Osman-aga,
0099 Gdi li biste, rane zadobiste?”
0100 A veli im mali Osman-aga:
0101 „A bora vam, do dva pobratima!
0102 Amo bismo u ravnim Kotarim’,
0103 U njem bismo, rane zadobismo.”
0104 A vele mu do dva pobratima:
0105 „A bora ti, aga Osman-aga,
0106 A šta ti se čini na srdašcu,
0107 Ol ćeš umrit, oli priboliti?”
0108 Odgovara mali Osman-aga:
0109 „A bora vam, do dva pobratima,
0110 Lasno bih vam rane pribolio,
0111 Al su moje rane na srdašcu,
0112 Na srdašcu: Omer i Alile.”
0113 A vele mu do dva pobratima:
0114 „A bora ti mladi Osman-aga,
0115 Ti poklopi debela šarina,
0116 Pa ti hajde na Bilu planinu,
0117 Naći hoćeš Omer i Alila,
0118 Gdi pod jelom ispijaju vino.”
0119 Kad je Osman riči razumio,
0120 Na konjica svoga navalio:
0121 Pade konjic, kako janje malo,
0122 Pak on ode u Bilu planinu.
0123 Kad uzađe na Bilu planinu,
0124 Na planinu pod jelu zelenu,
0125 To t’ on nađe Omer i Alila,
0126 Obama su osičene glave.
0127 A pod jelom jedno momče spava,
0128 Po imenu Grujo, dite mlado.
0129 Ne smide se javiti Grujici,
0130 Već uteče na bilu Udbinu.


Izvor

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/6. Junačke pjesme (historijske, krajiške i uskočke pjesme), knjiga deveta, uredio Dr Nikola Andrić, Zagreb, 1940.