Стојан и Мирјана

Извор: Викизворник


Стојан и Мирјана

Писмо ми дође мајко
у војску (мајко) да идем;
коња ћу да продам, мајко,
у војску нећу да идем;
чивлак ћу да продам, мајко, 5
у војску нећу да идем;
кућу ћу да продам, мајко,
јер Јана мома ће да се удава;
имама, мајко ја да служим,
мајко, три године дана, 10
три године, мајко, и три месеца,
три месеца, мајко, и три недеље,
и три недеље, мајко, и три дана."
А мајка сину говори:
„Немој сине, коња да продајеш, 15
немој, сине, чивлак да продајеш,
Јана ће, синко, да те чека".
Ту послуша Стојан мајку своју,
па отиде војску да служи.
Служи Стојан три године дана, 20
служи Стојан и три месеца,
служи Стојан и три недеље;
чекаше га Јана три године,
чекаше га Јана и три месеца,
чекаше га Јана и три недеље; 25
чекаше га јана, море, само два дана,
за један дан оде (кучка) за другога.
Абер дође, море Стојану,
из војске кући да иде.
Стојан из војске кући иђаше, 30
у село се (то) чуло;
Стојан из војске кући долази,
све моме из села изађоше,
да виде младог Стојана;
кад Стојан у село улезе, 35
све моме у селу гледаше,
а Јану мому нигде не виде;
Стојанче младо у дворе улезе,
пред њега мајка излезе,
пољуби сина Стојана: 40
„Стојане, сине, Стојане,
Јана ти мома отиде,
за један дан, кучка, за другог;
Стојане, сине, Стојане,
седни па ми се одмори, 45
сутра је Света Недеља
па ми се млади накити,
бољу ће мајка мому да ти нађе;
узми ми, синко, Мирајну,
Мирјана је добра девојка, 50
боља је (она) девојка,
и од рода је бољега,
па ми узми жути кавале,
па ми слегни доле у село,
запевај ми, синко, гласовито, 55
све ће моме код тебе да дођу,
и Мирјана мома мора да дође".
Послуша Стојан мајку своју,
па се млађан накити,
и слеже доле у село, 60
засвира игру свакојаку,
и запева песму гласовиту;
све моме доле дођоше,
а Мирјана мома не дође.
Опет мајка Стојану говори: 65
„Прежи ми, сине, суре волове,
па ми слегни доле у село,
набери мермера камена,
па направи чесму шарену,
и извади воду студену, 70
све ћеју моме да дођу."
Послуша Стојан мајку своју,
па упреже суре волове,
и донесе мермера камена,
и направи чесму шарену, 75
и извади воду студену,
и све моме за воду дођоше,
Мирјане моме нема па нема.
Опет мајка сину говори:
„Слушај ти, сине, мајку своју, 80
легни ми, синко, па ми умри,
све ћеју моме да дођу,
да дођу, цвеће да донесу,
и Мирјана мома ће доћи."
Послуша Стојан мајку своју 85
па леже млађан, па умре;
све моме дођоше,
све цвеће донеше,
а Мирјана мајци говори:
„Чујеш ли ме моја мила мајко, 90
умрло је млађано Стојанче!"
„Није, ћерко, Стојанче умрло,
превара ће (голема) да буде:
тебе да ми узме!"
Мирјана мајку не слуша, 95
већ оде у башту шарену,
па набра цвећа мирисног,
и оде Стојану да однесе.
Мирјана дође Стојану,
Угледа је она стара мајка, 100
Па говори младоме Стојану:
„Стојане, сине, Стојане,
отвори ми десно око,
Мирјана дође, па дође!"



Референце[уреди]

Извор[уреди]

Владимир Бован, Лирске и епске песме Косова и Метохије (студентски записи српских народних умотворина са Косова и Метохије); Приштина, Институт за српску културу; Београд, Народно дело, Стручна књига; Исток, Дом културе, 2001., стр. 442-444.