Стојан арамбаша и Мека буљубаша

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Стојан арамбаша и Мека буљубаша

0001 Де седимо да се веселимо,
0002 А по тому песму да певамо
0003 Од истине за добре дружине!
0004 Подигла се до два побратима
0005 Кроз зелену гору Романију,
0006 Оба ћу ти по имену казат’:
0007 Једно јесте вуче горјаниче,
0008 А друго је гавран, тица црна.
0009 Вуче вије од дола до дола,
0010 Гавран гракти од бора до бора;
0011 Док завика вуче горјаниче:
0012 „Ево овде једна локва крви,
0013 Побратиме, на земљицу црну ─
0014 Ја не знадем, мили побратиме,
0015 Да л’ је крвца од [до]бра коњица
0016 Или ти је крвца од јунака!“
0017 А говори гавран, тица црна:
0018 „Побратиме, вуче горјаниче,
0019 Лако ти је познавати крвцу;
0020 Ти окуси једну капљу крви ─
0021 Ако буде крвца од коњица,
0022 Мирисаће зоби и сијеном,
0023 А буде ли од добра јунака,
0024 Мирисаће вином и дуваном!“
0025 Кад то чуо вуче горјаниче,
0026 Он окуси једну капљу крви,
0027 Па дозива гавран’ побратима:
0028 „Не мирише зоби ни сијеном,
0029 Већ мирише вином и дуваном!“
0030 Онда гавран побру одговара:
0031 „Послушај ме, мили побратиме,
0032 Иди, побро, од дола до дола,
0033 Ја ћу ићи од бора до бора,
0034 Да се људска наранимо меса,
0035 Јер сам једно чудо опазио,
0036 Побратиме, јуче око подне
0037 У Требевић, високу планину,
0038 Побратиме, више Сарајева,
0039 Побише се Турци и ускоци!
0040 Баш сам глед’о мојијем очима
0041 Кад заседе тридесет ускока,
0042 Пред њима је Стојан арамбаша,
0043 Заседоше у бусије тврде,
0044 Дочекаше Меку буљубашу
0045 И његова Јусуп-бајратара;
0046 Мека води шездесет Турака
0047 Да увати Стојан’ арамбашу,
0048 Који сече на комаде Турке
0049 Са Чкрлићи и Продрибабићи“.
0050 Ту ускоци Турке дочекаше,
0051 Млоге мртве земљи оборише,
0052 Покупише руво и оружје,
0053 Мртви доста понесоше глава,
0054 Па пођоше у Морачу тврду.
0055 Ускоцима отежаше главе,
0056 Мртве оне које задобише
0057 Кад су били повише Гласинца.
0058 Ту ускоци мало поседаше,
0059 Поседаше, те се одморише
0060 И ладне се воде напоише.
0061 Ускоци се слошки послушаше,
0062 Па се пењу јел’ма у врове,
0063 Повадише ноже племените,
0064 Уврв јела гране исекоше,
0065 Шиљасто им стабло оставише,
0066 А на стаблу главе пободоше
0067 Да чувају од ускока ст[р]ажу.
0068 То истина, вуче побратиме,
0069 Него ајде трагом да идемо
0070 Да се, брате, наранимо меса!
0071 Отале се побре подигоше,
0072 Вуче вије од дола до дола,
0073 Гавран гракти од бора до бора,
0074 Док дођоше планини Гласинцу.
0075 Ту су своје исе наодили
0076 Што ускоци њима оставише;
0077 Гавран вади очи од Турака,
0078 Неколико обалио глава,
0079 Те и вуку исе учинио.
0080 Ту ускоци добро шићарише
0081 И добра им срећа прискочила,
0082 Не погибе друга ниједнога;
0083 Весело су дошли у Морачу,
0084 Двије мртве донесоше главе ─
0085 Једна ј’ глава Меке буљубаше,
0086 А другај Јусуп-бајратара,
0087 Окапаше обје у Морачи.



Извор[уреди]

Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности. Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974.