Stojan arambaša i Meka buljubaša
0001 De sedimo da se veselimo,
0002 A po tomu pesmu da pevamo
0003 Od istine za dobre družine!
0004 Podigla se do dva pobratima
0005 Kroz zelenu goru Romaniju,
0006 Oba ću ti po imenu kazat’:
0007 Jedno jeste vuče gorjaniče,
0008 A drugo je gavran, tica crna.
0009 Vuče vije od dola do dola,
0010 Gavran grakti od bora do bora;
0011 Dok zavika vuče gorjaniče:
0012 „Evo ovde jedna lokva krvi,
0013 Pobratime, na zemljicu crnu ─
0014 Ja ne znadem, mili pobratime,
0015 Da l’ je krvca od [do]bra konjica
0016 Ili ti je krvca od junaka!“
0017 A govori gavran, tica crna:
0018 „Pobratime, vuče gorjaniče,
0019 Lako ti je poznavati krvcu;
0020 Ti okusi jednu kaplju krvi ─
0021 Ako bude krvca od konjica,
0022 Mirisaće zobi i sijenom,
0023 A bude li od dobra junaka,
0024 Mirisaće vinom i duvanom!“
0025 Kad to čuo vuče gorjaniče,
0026 On okusi jednu kaplju krvi,
0027 Pa doziva gavran’ pobratima:
0028 „Ne miriše zobi ni sijenom,
0029 Već miriše vinom i duvanom!“
0030 Onda gavran pobru odgovara:
0031 „Poslušaj me, mili pobratime,
0032 Idi, pobro, od dola do dola,
0033 Ja ću ići od bora do bora,
0034 Da se ljudska naranimo mesa,
0035 Jer sam jedno čudo opazio,
0036 Pobratime, juče oko podne
0037 U Trebević, visoku planinu,
0038 Pobratime, više Sarajeva,
0039 Pobiše se Turci i uskoci!
0040 Baš sam gled’o mojijem očima
0041 Kad zasede trideset uskoka,
0042 Pred njima je Stojan arambaša,
0043 Zasedoše u busije tvrde,
0044 Dočekaše Meku buljubašu
0045 I njegova Jusup-bajratara;
0046 Meka vodi šezdeset Turaka
0047 Da uvati Stojan’ arambašu,
0048 Koji seče na komade Turke
0049 Sa Čkrlići i Prodribabići“.
0050 Tu uskoci Turke dočekaše,
0051 Mloge mrtve zemlji oboriše,
0052 Pokupiše ruvo i oružje,
0053 Mrtvi dosta ponesoše glava,
0054 Pa pođoše u Moraču tvrdu.
0055 Uskocima otežaše glave,
0056 Mrtve one koje zadobiše
0057 Kad su bili poviše Glasinca.
0058 Tu uskoci malo posedaše,
0059 Posedaše, te se odmoriše
0060 I ladne se vode napoiše.
0061 Uskoci se sloški poslušaše,
0062 Pa se penju jel’ma u vrove,
0063 Povadiše nože plemenite,
0064 Uvrv jela grane isekoše,
0065 Šiljasto im stablo ostaviše,
0066 A na stablu glave pobodoše
0067 Da čuvaju od uskoka st[r]ažu.
0068 To istina, vuče pobratime,
0069 Nego ajde tragom da idemo
0070 Da se, brate, naranimo mesa!
0071 Otale se pobre podigoše,
0072 Vuče vije od dola do dola,
0073 Gavran grakti od bora do bora,
0074 Dok dođoše planini Glasincu.
0075 Tu su svoje ise naodili
0076 Što uskoci njima ostaviše;
0077 Gavran vadi oči od Turaka,
0078 Nekoliko obalio glava,
0079 Te i vuku ise učinio.
0080 Tu uskoci dobro šićariše
0081 I dobra im sreća priskočila,
0082 Ne pogibe druga nijednoga;
0083 Veselo su došli u Moraču,
0084 Dvije mrtve donesoše glave ─
0085 Jedna j’ glava Meke buljubaše,
0086 A drugaj Jusup-bajratara,
0087 Okapaše obje u Morači.
