Стојан Поповић и његова љуба

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Стојан Поповић и његова љуба

Прочуала се Вида Загоркиња.
Њу ми проси Поповић Стојане,
и гу пооси Иле Белишевско,
и гу проси Суљче барјактарче,
и гу просив тријес арамбаше. 5
Не дадоше Иле Белишевско,
не дадоше Суљче барјактарче,
дадоше гу Поповић Стојану.
Седили су китени сватови,
седели су до недељу дана. 10
Тада рече Поповић Стојане:
„Чујеш ли ме, Видо Загоркињо,
изведи ми коња дебелаша,
изнеси ми сабљу димискију,
и изнеси стрелу шестоперу; 15
и ти Видо, добро да се спремиш,
ће идемо у деду на гости."
Послуша га Вида Загорниња,
па изведе коња дебелаша,
изнесе му сабљу димискију, 20
и изнесе стрелу шестоперу;
и она се добро опремила,
и пођоше у деду на гости.
Кад су били тамо у планине,
туј Стојана дремка оборила. 25
Прогозара Поповић Стојане:
„Чујеш ли ме, Видо Загорнињо,
тешка ме је дремка оборила,
де запевај танко гласовито,
е да би ме доемка опуштила.” 30
„Господаре, Поповић Стојане,
нас не ченав тријес арамбаше,
и не чена Иле Белишевско,
и не чека Суљче барјантарче."
„Певај, мори нурво, гидилијо! 35
Зашто јашам коња дебелаша?
Зашто носим сабљу димискију?
Зашто носим стрелу шестоперу?"
Т'г запева Вида Загорниња.
По гору је шума попадала, 40
по ливаде трава полегнула,
од брега се земља сасринала.
Тој дочуле тријес арамбаше,
тој дочуја Иле Белишевско,
и дочуја Суљче барјактарче. 45
Па питује Суљче барјактарче:
„Да ли грми, ил’ се земља тресе?"
„Нити грми, нит' се земља тересе,
но тој пева Вида Загоркиња!"
Кад прођоше туј зелену гору, 50
туј ги чекав тријес арамбаше.
Кад наиђе Поповић Стојане,
заврте се на лево, на десно,
на сви тријес одсече ги главе,
а Суљче је малко заватија. 55
Суљче бежи по гору зелену,
па сусрете Иле Белишевско:
„Бегај, бегај, Иле Белишевсно,
те га иде Поповић Стојане,
на сви тријес одсече ни главе, 60
а мене је малко заватија!"
Т'г изиђе Иле Белишевско,
удрише се сас јуначке сабље,
обадве су сабље поломили;
удрише се сас јуначке стреле, 65
обадве су стреле поломили.
Држаше се пол д'н и пол ноћа.
Тада рече Поповић Стојане:
„Чујеш ли ме, Видо Загоркињо,
ти да узнеш од сабље ускрци, 70
па убоди кога, Видо, желиш."
Она узе од сабље ускрци,
па убоде Поповић Стојана.
Кад тој виде Поповић Стојане,
он издиже Иле Белишевско, 75
на мегдан му срце истурија,
па уфати Виду Загорнињу,
па гу здроби Виду на парчики.
Оде Стојан у деду на гости.
Лепо га је деда дочекао. 80
„Камо, зете, Вида Загоркиња."
„Ченај, дедо, по ред да ти кажем."
Стојан деду све по реду каже. -

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Момчило Златановић: Епске народне песме југоисточне Србије, Врање, 1987., стр. 70-72.