Stojan Popović i njegova ljuba
Pročuala se Vida Zagorkinja.
Nju mi prosi Popović Stojane,
i gu prosi Ile Beliševsko,
i gu prosi Suljče barjaktarče,
i gu prosiv trijes arambaše. 5
Ne dadoše Ile Beliševsko,
ne dadoše Suljče barjaktarče,
dadoše gu Popović Stojanu.
Sedili su kiteni svatovi,
sedeli su do nedelju dana. 10
Tada reče Popović Stojane:
„Čuješ li me, Vido Zagorkinjo,
izvedi mi konja debelaša,
iznesi mi sablju dimiskiju,
i iznesi strelu šestoperu; 15
i ti Vido, dobro da se spremiš,
će idemo u dedu na gosti."
Posluša ga Vida Zagorkinja,
pa izvede konja debelaša,
iznese mu sablju dimiskiju, 20
i iznese strelu šestoperu;
i ona se dobro opremila,
i pođoše u dedu na gosti.
Kad su bili tamo u planine,
tuj Stojana dremka oborila. 25
Progozara Popović Stojane:
„Čuješ li me, Vido Zagorninjo,
teška me je dremka oborila,
de zapevaj tanko glasovito,
e da bi me doemka opuštila.” 30
„Gospodare, Popović Stojane,
nas ne čenav trijes arambaše,
i ne čena Ile Beliševsko,
i ne čeka Suljče barjantarče."
„Pevaj, mori kurvo, gidilijo! 35
Zašto jašam konja debelaša?
Zašto nosim sablju dimiskiju?
Zašto nosim strelu šestoperu?"
T'g zapeva Vida Zagorninja.
Po goru je šuma popadala, 40
po livade trava polegnula,
od brega se zemlja sasrinala.
Toj dočule trijes arambaše,
toj dočuja Ile Beliševsko,
i dočuja Suljče barjaktarče. 45
Pa pituje Suljče barjaktarče:
„Da li grmi, il’ se zemlja trese?"
„Niti grmi, nit' se zemlja terese,
no toj peva Vida Zagorkinja!"
Kad prođoše tuj zelenu goru, 50
tuj gi čekav trijes arambaše.
Kad naiđe Popović Stojane,
zavrte se na levo, na desno,
na svi trijes odseče gi glave,
a Suljče je malko zavatija. 55
Suljče beži po goru zelenu,
pa susrete Ile Beliševsko:
„Begaj, begaj, Ile Beliševsko,
te ga ide Popović Stojane,
na svi trijes odseče ni glave, 60
a mene je malko zavatija!"
T'g iziđe Ile Beliševsko,
udriše se sas junačke sablje,
obadve su sablje polomili;
udriše se sas junačke strele, 65
obadve su strele polomili.
Držaše se pol d'n i pol noća.
Tada reče Popović Stojane:
„Čuješ li me, Vido Zagorkinjo,
ti da uzneš od sablje uskrci, 70
pa ubodi koga, Vido, želiš."
Ona uze od sablje uskrci,
pa ubode Popović Stojana.
Kad toj vide Popović Stojane,
on izdiže Ile Beliševsko, 75
na megdan mu srce isturija,
pa ufati Vidu Zagorkinju,
pa gu zdrobi Vidu na parčiki.
Ode Stojan u dedu na gosti.
Lepo ga je deda dočekao. 80
„Kamo, zete, Vida Zagorkinja."
„Čekaj, dedo, po red da ti kažem."
Stojan dedu sve po redu kaže.
