Стојан Јанковић и диздар од Удбине

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Стојан Јанковић и диздар од Удбине

0001 Валио се диздар од Удбине
0002 Својој кади, диздар-агиници:
0003 „Идем, кадо, на Косово равно
0004 Да доведем чете од каура,
0005 Да доведем Јанковић’ Стојана,
0006 И онога Смиљанић Илију,
0007 И онога Мандушића Вука
0008 И војводу Јанковић’ Завишу!”
0009 Пак он оде на Косово равно.
0010 Полетише два врана гаврана,
0011 Од Убаве, од водице ладне,
0012 Па падоше на Косово равно;
0013 Ту бејау на Косову равну
0014 И гледаше чуда свакојака.
0015 Полетише са Косова равна,
0016 У там’ лете под Удбина бела,
0017 Па падоше граду на бедеме;
0018 Крвава им крила до рамена
0019 И обадве ноге до колена,
0020 Оба кљуна до чарни очију.
0021 Видила их диздар-агиница,
0022 Пак их пита диздар-агиница:
0023 „Ој Бога вам, два врана гаврана,
0024 Нисте л’ јутрос на Косову били,
0025 Летите ли из далека врло?”
0026 Ал’ беседе два врана гаврана:
0027 „О кадуно, диздар-агинице,
0028 Ми летимо јутрос од Убаве,
0029 Од Убаве, од водице ладне,
0030 И били смо на Косову равну!”
0031 Ал’ беседи диздар-агиница:
0032 „Ој Бога вам, два врана гаврана,
0033 Кад сте били на Косову равну,
0034 Видисте ли диздар-агу мога,
0035 Иде л’ ага, води л’ много робље,
0036 Хоће л’ скоро у Удбина доћи
0037 И води ли Јанковић Стојана?
0038 Видисте ли од Удбине Зула,
0039 Од Удбине Зула барјактара,
0040 Носи л’ пуца Јанковић’ Завише
0041 И ђечерму Мандушића Вука?
0042 Видисте ли Комнен’ барјактара,
0043 Носи л’ барјак барјактар’ Николе,
0044 Вије ли се барјак над Комненом,
0045 Као што се вио над Николом?”
0046 Ал’ говоре два врана гаврана:
0047 „Мила кадо, диздар-агинице,
0048 Ради би ти и боље казати,
0049 Али боље и видили нисмо ─
0050 Не видисмо диздар’ од Удбине
0051 Да он иде и да води робље,
0052 Нит’ видисмо од Удбине Зула,
0053 Нит’ видисмо Комнен’ барјактара,
0054 Ни каквога турска поглавара,
0055 Већ видисмо Јанковић’ Стојана,
0056 У рукама бојно копље носи
0057 И на копљу диздареву главу,
0058 Страшно тера по Косову Турке.
0059 Сваје турска изгинула војска,
0060 Сам бејаше утекао Зуле,
0061 Утекао Зуле барјактару,
0062 За њим трчи влашче, момче младо,
0063 Он на коњу, а влашче пешице,
0064 Пак му коња за дизген ухвати.
0065 Ал’ повика из српске ордије,
0066 С десна крила војвода Стојане:
0067 ‚Побратиме, влашче, момче младо,
0068 Немој њему ништа учинити,
0069 Поткреши га с ногу до кољена,
0070 Па га пусти у Удбина бела
0071 Нек’ покаже диздар-агиници
0072 Да је био на ограшенију!’
0073 То је влашче за Бога примило,
0074 Не кте њему ништа учинити,
0075 Поткреса га с ногу до кољена
0076 И обадве руке до рамена,
0077 Оба ока из главе извади,
0078 Па га метну на коња витеза
0079 И пушта га у Удбина бела.
0080 Пак беседи барјактар Никола:
0081 ‚Иди, Зулу, у Удбина бела,
0082 Пак се вали диздар-агиници
0083 Да си био на Косову равном,
0084 И поздрави диздар-агиницу ─
0085 Сад ће доћи диздар од Удбина
0086 И довести три синџира робља!’
0087 Ако нама не верујеш, кадо,
0088 Сад ће доћи од Удбине Зуле,
0089 Зуле ће ти правије казати,
0090 Јер је био на ограшенију!”



Извор[уреди]

Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности. Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974.