Stojan Janković i dizdar od Udbine
0001 Valio se dizdar od Udbine
0002 Svojoj kadi, dizdar-aginici:
0003 „Idem, kado, na Kosovo ravno
0004 Da dovedem čete od kaura,
0005 Da dovedem Janković’ Stojana,
0006 I onoga Smiljanić Iliju,
0007 I onoga Mandušića Vuka
0008 I vojvodu Janković’ Zavišu!”
0009 Pak on ode na Kosovo ravno.
0010 Poletiše dva vrana gavrana,
0011 Od Ubave, od vodice ladne,
0012 Pa padoše na Kosovo ravno;
0013 Tu bejau na Kosovu ravnu
0014 I gledaše čuda svakojaka.
0015 Poletiše sa Kosova ravna,
0016 U tam’ lete pod Udbina bela,
0017 Pa padoše gradu na bedeme;
0018 Krvava im krila do ramena
0019 I obadve noge do kolena,
0020 Oba kljuna do čarni očiju.
0021 Vidila ih dizdar-aginica,
0022 Pak ih pita dizdar-aginica:
0023 „Oj Boga vam, dva vrana gavrana,
0024 Niste l’ jutros na Kosovu bili,
0025 Letite li iz daleka vrlo?”
0026 Al’ besede dva vrana gavrana:
0027 „O kaduno, dizdar-aginice,
0028 Mi letimo jutros od Ubave,
0029 Od Ubave, od vodice ladne,
0030 I bili smo na Kosovu ravnu!”
0031 Al’ besedi dizdar-aginica:
0032 „Oj Boga vam, dva vrana gavrana,
0033 Kad ste bili na Kosovu ravnu,
0034 Vidiste li dizdar-agu moga,
0035 Ide l’ aga, vodi l’ mnogo roblje,
0036 Hoće l’ skoro u Udbina doći
0037 I vodi li Janković Stojana?
0038 Vidiste li od Udbine Zula,
0039 Od Udbine Zula barjaktara,
0040 Nosi l’ puca Janković’ Zaviše
0041 I đečermu Mandušića Vuka?
0042 Vidiste li Komnen’ barjaktara,
0043 Nosi l’ barjak barjaktar’ Nikole,
0044 Vije li se barjak nad Komnenom,
0045 Kao što se vio nad Nikolom?”
0046 Al’ govore dva vrana gavrana:
0047 „Mila kado, dizdar-aginice,
0048 Radi bi ti i bolje kazati,
0049 Ali bolje i vidili nismo ─
0050 Ne vidismo dizdar’ od Udbine
0051 Da on ide i da vodi roblje,
0052 Nit’ vidismo od Udbine Zula,
0053 Nit’ vidismo Komnen’ barjaktara,
0054 Ni kakvoga turska poglavara,
0055 Već vidismo Janković’ Stojana,
0056 U rukama bojno koplje nosi
0057 I na koplju dizdarevu glavu,
0058 Strašno tera po Kosovu Turke.
0059 Svaje turska izginula vojska,
0060 Sam bejaše utekao Zule,
0061 Utekao Zule barjaktaru,
0062 Za njim trči vlašče, momče mlado,
0063 On na konju, a vlašče pešice,
0064 Pak mu konja za dizgen uhvati.
0065 Al’ povika iz srpske ordije,
0066 S desna krila vojvoda Stojane:
0067 ‚Pobratime, vlašče, momče mlado,
0068 Nemoj njemu ništa učiniti,
0069 Potkreši ga s nogu do koljena,
0070 Pa ga pusti u Udbina bela
0071 Nek’ pokaže dizdar-aginici
0072 Da je bio na ograšeniju!’
0073 To je vlašče za Boga primilo,
0074 Ne kte njemu ništa učiniti,
0075 Potkresa ga s nogu do koljena
0076 I obadve ruke do ramena,
0077 Oba oka iz glave izvadi,
0078 Pa ga metnu na konja viteza
0079 I pušta ga u Udbina bela.
0080 Pak besedi barjaktar Nikola:
0081 ‚Idi, Zulu, u Udbina bela,
0082 Pak se vali dizdar-aginici
0083 Da si bio na Kosovu ravnom,
0084 I pozdravi dizdar-aginicu ─
0085 Sad će doći dizdar od Udbina
0086 I dovesti tri sindžira roblja!’
0087 Ako nama ne veruješ, kado,
0088 Sad će doći od Udbine Zule,
0089 Zule će ti pravije kazati,
0090 Jer je bio na ograšeniju!”
