Стефана љуба избавља из ропства
Фала богу, фала јединоме,
лов ловија царе господаре,
уловија Стефана од Русије,
изнесе га на четири друма,
говорија царе господаре: 5
„Чујеш ли ме, Стефане од Русије,
Али оћеш млади да се турчиш,
да ти градим куће како моје,
да ти давам три товара благо,
да ти давам моју милу сестру, 10
милу сестру Султану девојку?"
Тад говори Стефан од Русије:
„Чујеш ли ме, царе господаре,
што зборнмо, да се не љутимо:
да ли оћеш млади да се крстиш, 15
да ти давам три товара благо,
да ти градим куће како моје,
да ти давам моју милу сестру,
милу сестру биринџи Анћелију?"
Разљути се царе господаре, 20
те довати Стефана од Русије,
те га однесе у Стамбола града,
те га баци у тамне тамнице,
држаја га дванајес година,
дванајес година и недељу дана, 25
тад говори Султана девојка:
„Чујеш мене, царе господаре,
дај ми мене кључеве од тамнице,
и дај мене свеће воштанице,
да изнесем Стеванове коске, 30
да би му ги сунце огрејало".
Цар гу даде кључеве од тавнице,
и гу даде свеће воштанице,
те отвори те тамне тамнице,
и запали свеће воштанице; 35
што да види, чуда је велика,
да се Стеван бија посветија:
сину лице како сјајно сунце,
смеђе веђе морске пијавице,
трепавице крила ластавичка, 40
црне очи два драга камена,
тад говори Султана девојка:
„Чујеш ли ме, Стефане од Русије,
али оћеш млади да се турчиш,
да ти давам три товара благо, 45
да ти градим куће како моје,
да те земам тебе за мене?"
Говори гу Стефан од Русије:
„Чујеш мене, Султана девојко,
али оћеш млада да се крстиш, 50
да ти давам три товара благо,
да ти градим куће како моје,
да те узнем ја тебе за мене,
да те носим у равно Косово,
у Косово у цркву Грачаницу, 55
да ти име пренесем биринџи Анћелија?"
Кад то зачу царе господаре,
довати га Стефана од Русије,
те га носи кроз Стамбола града,
однесе га на мало вешало; 60
ту говори Стефан од Русије:
„Чујеш мене царе господаре,
дај ми мене дивит и артију,
те да пишем једну ситну кљигу,
да гу праћам у Русију града, 65
у Русију моје миле мајке,
да се мене у живот не нада".
Цар му даде дивит и артију,
Стеван узе ситну књигу писа,
не гу пише како што је река, 70
но гу пише своје верне љубе:
„Да се градиш млада калуђерка,
да обучеш руво калуђерско,
да разплетеш косе низ плећима,
и да туриш калпак калуђерски, 75
и да припашеш сабљу димискињу,
и да јанеш коња крилатога,
и да дођеш у Стамбола града,
у Стамбола на мало вешало,
де се бере мало и големо!” 80
Па обукла руво калућерско,
и распасала косе низ плећима,
и турила калпак на главу,
и препаса сабљу демискињу,
и ујану коња крилатога, 85
и отиде у Стамбола града,
у Стамбола на мало вешало,
де се бере мало и големо,
кад гу виде Стеван од Русије,
тад говори цару господару: 90
„Чујеш мене царе господаре,
пушти мене моју десну руку,
да пољубим калућеру руку,
тако нама наш закон ни дава".
Превари се, изеде га змија, 95
те му пушти ону десну руку,
он не узима на калуђеру руку
но довати сабљу димискињу,
па му пише од Сибиња Јањко,
и посече цара господара, 100
и ми јану коња крилатицу,
и ми метну љубу засобице,
прииаше гу каишем око себе,
и ргне јунак да ми бега
како звезда преко ведро небо. 105
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
