Стари мач (Милета Јакшић)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Стари мач
Писац: Милета Јакшић




        
СТАРИ МАЧ

Камо дани, кад 6и некад
По бојном се пољу вио,
Жедан крви, грозне славе,
Стари мачу, љута змијо!
Срце ти је огањ дало,
Смртни фијук страшна рука,
Певао си и пламтио
Сред крви и дивљих мука,
 
Певао си, песма ти је
Била само: смрт и слава,
Смрт! крвнику, слава вечна
Нек јунака увенчава! —
Паде јунак с вековима,
Умре сунце дивних дана,
Ти остаде, мрки сведок
Мртве славе, љутих рана.
 
Прах те једе у тишини,
Ал те Србин праху не да,
Век те чува вековима.
Потомак те с надом гледа,
Па у ноћи трула мира
Брише рђу са оштрица,
Твојим сјајем душу греје,
Гони мрак са тужна лица.

Руку стеже, куша снагу —
Кад се спомен славе јати,
Он се куне, да ће тобом
Мушка бедра опасати.
Жељом грли слике дивне,
Борбу чека, славно време,
Да завришти бојна труба
И диге се храбро племе.
 
Па да сунце там, где пламти
Крв јуначка, борба слепа,
Да раскида тобом ланце
И крвничке главе цепа.



Извор[уреди]

  • Ленскіŭ, „Стари мач“, Стражилово, год. VI, бр. 40, 3. октобар 1893. године, стр. 625.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 84 године.