Stari mač (Mileta Jakšić)

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Stari mač
Pisac: Mileta Jakšić




        
STARI MAČ

Kamo dani, kad 6i nekad
Po bojnom se polju vio,
Žedan krvi, grozne slave,
Stari maču, ljuta zmijo!
Srce ti je oganj dalo,
Smrtni fijuk strašna ruka,
Pevao si i plamtio
Sred krvi i divljih muka,
 
Pevao si, pesma ti je
Bila samo: smrt i slava,
Smrt! krvniku, slava večna
Nek junaka uvenčava! —
Pade junak s vekovima,
Umre sunce divnih dana,
Ti ostade, mrki svedok
Mrtve slave, ljutih rana.
 
Prah te jede u tišini,
Al te Srbin prahu ne da,
Vek te čuva vekovima.
Potomak te s nadom gleda,
Pa u noći trula mira
Briše rđu sa oštrica,
Tvojim sjajem dušu greje,
Goni mrak sa tužna lica.

Ruku steže, kuša snagu —
Kad se spomen slave jati,
On se kune, da će tobom
Muška bedra opasati.
Željom grli slike divne,
Borbu čeka, slavno vreme,
Da zavrišti bojna truba
I dige se hrabro pleme.
 
Pa da sunce tam, gde plamti
Krv junačka, borba slepa,
Da raskida tobom lance
I krvničke glave cepa.



Izvor[uredi]

  • Lenskіŭ, „Stari mač“, Stražilovo, god. VI, br. 40, 3. oktobar 1893. godine, str. 625.


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Mileta Jakšić, umro 1935, pre 85 godina.