Starina Novak i ban Zadranin
Vino piju dva dobra junaka,
U bijelu Zadru u Primorju,
U dvorima bana zadarskoga:
Jedno ti je bane Zadranine,
A drugo je deli Novak stari 5
O svačemu eglen učiniše.
Da šta reče Zadranine bane:
„O, Novače, deli odmetniče,
Ti pohodi sve turske gradove,
I planine na četiri strane. 10
Čudno ti je Bosna omilila,
I Saraj'vo usred Bosne ravne,
Najviše se oko njega skitaš;
Je li tako bogato Saraj'vo,
Koliko ga čuvaju hajduci? 15
Pa još čudo u Sarajvu kažu,
Da su čudne u njemu đevojke,
Puste kćerke u kavezu rastu,
Pa se čudno po zemljama pase.
Eto čujem, da kazuju ljudi, 20
Što je skoro podrasla đevojka,
U dvorima Huzun-Teftedara
Da bi cura prema paši bila,
Il za bana, il za generala.
Da mi hođeš izbavit đevojku, 25
I dovesti u moje Primorje,
Ja bih tebi darovao blaga,
da miruješ za godinu dana,
nit' da hodaš, nit' da četu vodaš.“
Odgovara Starina Novače: 30
„Deli-bane, primorski vojvodo,
Jest sve tako, što govore ljudi,
I više je bogato Saraj'vo,
A i ljepše u njemu đevojke;
Ja ne čuvam sarajevsko blago, 35
Već gazije, bosanske delije,
Da ne čine zulum sirotinji.
A što kažeš, Husun-age šćercu,
Skoro mu je šćerca isprošena,
U Avalu, u Jenji-tekiju, 40
Za spahiju bega Mehmed bega.“
Progovara bane Zadranine:
„O, Novače, ako Boga znadeš,
Otmi meni od bega đevojku,
Išći blaga, koliko ti drago.“ 45
Novak muči, ništa ne govori,
Ne reče mu ni oće, ni neće;
Ode Novak, đe je njemu drago,
Ja kad dođe gori Romaniji,
On doziva svog Grujicu sina, 50
Potkresa mu bradu i brkove,
I sa glave kose na pramove,
Učini se efendi-muftija,
Od Avale Mehmed bega babo.
Ostavio zlaćanu čelenku, 55
Naturijo tursku amediju,
I na pleća svilenu mavlutu,
Ko što nose hodže i muftije,
Pa posjede debala đogata,
Sađe pravo šeher Sarajevu, 60
Pred dvorove Huzun Teftedara,
Pa još neće u bijele dvore,
Već traži, da vodi đevojku.
Izlazila Huzun-age ljuba,
Njoj se Gruja od Avala kaže, 65
Brže šcercu Huzur-aginice.
Spremio se moj Mehmed beg sine,
Ili sada il' više nikada.
A neće ti kupiti svatova,
Jer ne smije proći od ajduka; 70
Nije mogo po đevojku doći,
Otišao je carevu Vidinu.
To ga hanka slušati ne šćaše,
Al joj ćerca iz kafaza viče:
„Hoću majko ići u Avalu, 75
Kad sam vidla bega Memhmed bega,
Rad njega bi u vodu skočila,
Kamo l ne bih pošla za ljubovcu.“
Dade hanka na konja đevojku.
Ode Novak oćera đogina. 80
Pak ne ide, kuda hanki kaže,
Veće banu odvede đevojku.
Pređe Novak zemlje i gradove,
Kad je Zadru blizu dolazio,
Tada reče Starina Novače: 85
„Eno grada, moja snaho draga.
I u njemu tvoga gospodara!“
A đevojka stidno odgovara:
„O moj svekre, avalski muftija,
Ja sam čula od mog mila baba, 90
Da imade dvanaest džamija,
I osamnest velikih munara,
Sve po redu ko visoke jele,
U Avali Mehmed bega tvoga;
Sa munara mujezini viču, 95
Odliježe sva Avala ravna.
Ja ne viđe visoke munare,
Već nekakve crkve i krstove.“
Za to Novak ni habera nema,
Dade curu banu Zadarskome, 100
Ban Novaku tri čizme dukata.
Ode Novak Skadru bijelome,
Pa odore kroji na hajduke,
Od skadarske svile i kadife,
A popunja zlatnijem gajtanom. 105
Iz zbirke
N. T. K.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
